Nakon nekoliko sati
Većinu električnih centrala širom sveta pokreću fosilna goriva koje proizvode ljudi. Posle nekoliko sati nestala bi struja širom sveta. Ugasila bi se svetla i svet bi progutao mrak.
Nakon nekoliko dana
Za 48 sati, bez pravilnog održavanja ugasile bi se i vetroelektrane i solarni paneli. Kućni ljubimci bi počeli da gladuju i umiru od dehidracije, sa obzirom na to da nisu prilagođeni za samostalno preživljavanje. Patila bi i stoka na farmama. Železničke stanice i sva podzemna infrastruktura bi verovatno brzo bila potopljena, zato što pumpama upravljaju ljudi.
Nakon nekoliko nedelja
Pojedine životinjske vrste koje su ljudi “dizajnirali” poput buldoga i terijera, izumrle bi vrlo brzo nakon ljudi. Veliki psi bi, zahvaljujući svom instinktu za preživljavanje, počeli da formiraju krda i počeli da love manje životinje. Sve domaće životinje postale bi plen za već postojeće divlje životinje koje bi počele da naviru u gradove. Brojne životinje u zoološkim vrtovima bi verovatno uspele da pobegnu i postale predatori kao njihovi preci.
Nakon mesec dana
Voda koja rashlađuje brojne nuklearne elektrane širom sveta bi isparila, što bi prouzrokovalo razorne nuklearne eksplozije. Milioni životinja i biljaka bi umrli od radijacije ili raka prouzrokovanog tim eksplozijama. Kanalizacioni sistemi bi takođe prestali da rade, a nakon nagomilavanja prekomernih količina bez regulacije, sav sadržaj bi se izlio u reke i jezera. To bi ubilo većinu divljeg života u njima, uništavajući cele ekosisteme. Hemijske i industrije za proizvodnju gasa bi takođe počele da utiču na okolinu jer bi se hemikalije otpustile u atmosferu, dok bi prirodni gas prouzrokovao požare koji bi trajali danima.
Nakon godinu dana
Zemlja bi počela da se “samoizgrađuje” jer ne bi imao ko da kontroliše i obrađuje tlo. Planeta bi uspela da se oporavi od svih nuklearnih, hemijskih i sličnih katastrofa vrlo brzo. Svi materijali koji bi inače bili reciklirani, poput plastike i elektronike, sada bi se našli u vodenim tokovima. Sateliti bi počeli da padaju s neba, stvarajući spektakl nalik kiši meteora.
25 godina kasnije
Bez ljudi i njihovog mutiranja gena biljaka, one bi postajale veće, ali i lakše, pri čemu bi neke vrste izumrle, a one otpornije doživele ogromnu ekspanziju. Bilo bi potrebno oko dve decenije da se vegetacija vrati u svoje prirodno stanje. Biljke bi “progutale” gradove – ulice bi sada prekrila trava, grmlje i drveće. S vegetacijom bi došle i životinje koje zavise od nje kao od izvora hrane. Gradove bi preplavio divlji život, a zgrade i domovi bi bez održavanja masovno propadali. Gradovi poput Dubaija i Vegasa bi se vratili u svoje prirodno stanje – u potpunosti bi ih prekrio pesak iz pustinja. Kako bi nestalo zagađenje koje uzrokuju ljudi, vidljivost bi se izuzetno povećala.
300 godina kasnije
Životinje sada vladaju svetom, a nekada ugrožene životinje poput slonova bi se sasvim oporavile od ljudskih aktivnosti koje su ih ugrozile, kao što je trgovina slonovačom. Egzotične životinje iz zooloških vrtova bi se verovatno razmnožile u okolnom području, pa bi njihovo prisustvo širom sveta bilo prilično raznoliko. Lavovi i slonovi verovatno bi jurili Berlinom, Parizom i Njujorkom. Velike čelične konstrukcije poput mostova i nebodera bi počele da padaju zbog nagrizajuće korozije. Morski svet bi se takođe oporavio i brzo razvijao bez ljudi, a svetski okean bi vrveo od života.
10.000 godina kasnije
Svi gradovi i svaki mogući podsetnik na postojanje ljudi bi nestali, osim nekoliko kamenih struktura koje su i do danas odolele zubu vremena jer su izrađene za večnost. Pretpostavlja se da bi među njima bile samo piramide, Veliki kineski zid i spomenik Maunt Rašmor.
50 miliona godina
Jedina stvar koja je povezana sa ljudima, a preživela bi toliko dugo bila bi plastika u fosilima koja bi mogla da zbuni vanzemaljce u budućnosti ako bi se zatekli na Zemlji. Planeti bi bilo potrebno još dodatnih 50 miliona godina da se reši plastike, tog poslednjeg traga ljudskog postojanja.
izvor: express.hr, b92.net
