Kloniranje je i danas meta diskusija i rasprava. Jedni su za a drugi protiv. I tako je još od 1996. godine kada je prvi sisar kloniran iz odrasle somatske ćelije. Bila je to ovca Doli, jadna životinja koja je imala niz zdravstvenih problema.
Samo da li ste znali da ste možda već pojeli meso od kloniranje životinje?
“U stočarstvu se kloniranje smatra pomoćnom tehnikom pri reprodukciji životinja”, kaže Jean-Louis Peyraud iz Francuskog instituta za agronomska istraživanja.
Američka administracija za hranu i lekove (FDA) odobrila je 2008. komercijalizaciju proizvoda kloniranih životinja i njihovog potomstva.
Kloniranje u stočarstvu obavlja se i u Argentini, Brazilu, Kanadi i Australiji.
Japanski naučnici su uspešno klonirali 26 generacijа od samo jednog miša.
Javnost u Evropskoj Uniji protivi se kloniranju a od 1997. EU propisuje da se zatraži odobrenje za svako stavljanje kloniranih proizvoda na tržište. Dosad nije bilo ni jednog zahteva.
Ali pazite ovo. Dopušteno je da se hrana potekla od potomaka kloniranih životinja nađe na jelovniku evropskih potrošača. To je uvezeno meso iz trećih zemalja, kao i uvoz živih životinja i genetskog materijala za životinjsku reprodukciju u Evropskoj uniji.
“Evropljani i ne znajući jedu meso koje potiče od potomaka klonova u nedostatku celovitog etiketiranja od početka procesa proizvodnje”, kaže Pauline Constant iz Evropskog udruženja potrošača.
Evropska agencija za sigurnost hrane (EFSA) upozorava na “patnje životinja” nastalih kloniranjem. Upozorava na visoku smrtnost zametaka, na teške poremećaje i teške bolesti, teško donošenje mladunčadi na svet i slično.
Prisetimo se Doli:
