Nije dosta provesti jedan dan u Sarajevu, nije ni dva, ali recimo da morate da odaberete sve najbitnije tačke. Kako bi to izgledalo?
Sarajlije vole da daju savet budućim posetiocima. Za početak primenite tradicionalni sarajevski “sabur” (smireno, polako, pomalo, postepeno…) i tako ćete najbolje otkriti jedinstvenu lepotu grada.
foto: Haris Begić, Destination Sarajevo
Mesto atentata
Kada krenete uz Miljacku, obalu Kulina Bana ili Isa bega Isakovića, šetate istorijom. Sarajevo je oduvek bilo mesto značajnih, pa i presudnih događaja na Balkanu, tako da ćete videti mesto atentata gde je pripadnik Mlade Bosne Gavrilo Princip pucao 1914. godine na Austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju i usmrtio ih, što je bio povod za početak Prvog svetskog rata. Oko ovog događaja svaki Sarajlija će vam ispričati anegdote pa čak i šale u duhu dobrog domaćina.
Ono što nikako ne može da promakne jeste čistoća grada. Sarajevo je uvek kao sveže okupano i neverovatno čisto, i to pre svega kako oni tvrde zahvaljujući svom velikom bogatstvu – vodi, i to veoma kvalitetnoj.
Zbog kvaliteta vode ukusno “Sarajevsko pivo” je sedmo na svetu po kvalitetu i nikako ne propustite da ga probate u kafanama ili još bolje u samoj Pivnici koja se nalazi u okviru čuvene Pivare.
foto: Dzenat Drekovic, Destination Sarajevo
Ako nastavite dalje stižete do Vjećnice – simbola grada koja je nakon 18. godina renovirana i oslikana I spektakularno otvorena.
Vjećnicu su gradili Austrougari dok je Bosna bila pod njihovom vlašću (kraj 19 veka). Izgrađena je u specifičnom stilu sa islamskim i modernim motivima, uz mešavinu egipatskog, marokanskog i austrougarskog stila gradnje tadašnjeg vremena. Arhitekta Aleksandar Vitak je čak bio poslat u Egipat da izučava islamsku arhitekturu i umetnost.
foto: Dzenat Drekovic, Destination Sarajevo
Inat kuća
foto: Dzenat Drekovic, Destination Sarajevo
Sa druge strane reke, preko puta Vjećnice uz Šeher Ćehajinu ćupriju, videćete čuvenu Inat kuću. Za potrebe gradnje Vjećnice ova kuća, koja se nekad nalazila na njenom mestu morala je biti srušena. Međutim, njen tvrdoglavi vlasnik Benderija nije želeo da to tako olako prođe. Insistirao je da zadrži kuću, a kako nisu imali kud isplatili su mu traženu vreću dukata i kamen po kamen preneli kuću na drugu stranu Miljacke. Dan danas se prepričava ovaj događaj u Sarajevu, a u staroj Inat kući možete pojesti izvrsne ćevape i burek u autentičnom ambijentu Bosne 19. veka, uz starogradske pesme. Nikako ne propustite!
Ako se zadržite na staroj Šeher Ćehajinoj ćupriji obratite pažnju na prostor ispred i iza vas – najstariji deo grada, a iznad na vojno utvrđenje, mesto na kome je meditirao čuveni pisac Meša Selimović. Ako se popnete strmim putem do utvrđenja – Žuta kapija imaćete predivan pogled na grad I okolne planine. Poput beogradskog Kalemegdana i žuta kapija je mesto oklupljanja mladih, zaljubljenih I svih onih koji vole mir i prirodu.
Takođe, ovde možete uživati u jedinstvenom doživljaju, a to je ekumenisticki eho – eho ezana (islamskog poziva na molitvu) i eho crkvenih zvona u savršenom skladu.
foto: Dzenat Drekovic, Destination Sarajevo
Baš kao i zvona, u baščaršijskom trouglu usklađeni su bezistani, Begova džamija, katolička katedrala, Stara sinagoga i Stara pravoslavna crkva (najstarija crkva u Sarajevu).
foto: Dzenat Drekovic, Destination Sarajevo
Baščaršija nije obična čaršija kao što su druge. Čaršija treba da ima kafane, dućane, česme i duh, a ova u Sarajevu ima svega toga bogato baš i to je razlog njenog imena – Baščaršija! Ćevapi, baklave, sladoled, kafa – na vama je da birate, ali sve što ćete probati na sarajevskoj kaldrmi savršenog je kvaliteta i ukusa. Možete svratiti i u neku od aščinica (gotova jela) i probati bosanske specijalitete. Gastronomska ponuda u gradu je idealna mešavina grčko-orijentalne i srednjo-evropske kuhinje sa jedinstvenim varijacijama. Teško da ćete igde naći svaki obrok savršenim. Suvenire mozete kupiti svuda na Baščaršiji, ali pazite da odaberete one zanatske, ručne izrade. Kao i svuda, čak i na bazaru sarajevskog bezistana naćićete kineske kopije – torbe, marame i slično. Prave zanatske suvenire prepoznaćete uz dobrog vodiča ili vešto oko.
foto: Dzenat Drekovic, Destination Sarajevo
Ne zaboravite da sa neke od mnogobrojnih česmi popijete svežu i čistu vodu. To je znak da ćete se vratiti u Sarajevo!
foto: Dzenat Drekovic, Destination Sarajevo
Baš na izlazu iz čaršije, pre nego sto krenete ka Vjećnici nalazi se Latinska ćuprija (ranije Principov most) koja je dobila naziv po Latinluku – katoličkoj gradskoj četvrti naseljenoj trgovcima iz Dubrovnika koji su koristili latinsko pismo.
Ako idete levom stranom Miljacke, Obalom Maka Dizdara (najveci bosansko-hercegovački pesnik 20. veka), od starog mosta na Skenderiji (rađen po projektu Gustava Ajfela!) doćicete do predivne zgrade Velike evangelističke crkve, danas Likovne akademije.
foto: Dzenat Drekovic, Destination Sarajevo
Anegdota kaže da ovaj stari most kojeg je projektovao Gustav Ajfel nisu imali gde da smeste pa je na kraju nekako završio u Sarajevu.
foto: Dzenat Drekovic, Destination Sarajevo
Inače, aneogdota o Sarajevu ima nebrojeno, a jedna od njih odnosi se i na prvi električni tramvaj i tramvajsku prugu koju je Balkan dobio 1884. Godine. Sarajlije sumnjaju da je Austrougarska baš njima htela da dodeli čast vožnje prvim električnim tramvajem, već kažu da su bili zamorci za ostale, jer je Beč svoj tramvaj dobio mnogo kasnije.
Oko crkve Svetog Ante nalazio se boemski deo grada u koji su se uvek vraćali Ivo Andrić i Vladimir Prelog – obojica Nobelovci. Tu se nalazi i čuvena Sarajevska pivara utemeljena 1864 godine. Ovde možete da se osvežite uz čašu ili kriglu svetlog ili tamnog piva i ljutu kobasicu u pivnici HS, smeštenoj u okviru same pivare.
Priroda
Vrelo Bosne je sjajan način da malo uživate u prirodi, a nalazi se na Ilidži, u jugozapadnom delu Sarajeva, 12 km od centra grada u podnožju planine Igman. Ilidža je još za vreme Rimljana bila poznata po izvorima termalne vode. Do Ilidže vozi tramvaj broj 3, a možete se voziti i fijakerom kroz 3 km dugu aleju.
Foto: Miljana Kerču
Spomenik Večna vatra u centru grada posvećena borcima NOB-a.
Foto: Miljana Kerču.
Jahorina, na kojoj su održane Zimske Olimpijske igre 1984. godine, ima divne staze za šetnju, a kolima vam je potrebno oko pola sata do skijaškog centra. Šume su pod zaštitom jer se ova planina vodi kao Nacionalni park. Kafu ili ručak možete dobiti u nekom od novootvorenih modernih hotela.
Ukoliko nemate dovoljno vremena za izlete, prošetajte sarajevskim Parkom At-mejdan koji je smešten u samom starom gradu, a datira od austro-ugarskog vremena. U parku se nalazi Mučicki paviljon sa letnjom baštom.
foto: Haris Begić, Destination Sarajevo
Noćni zivot Sarajeva je raznovrstan. Mahalci će vas u sve uputiti kao divni domaćini, a merak ćete naći na svakom koraku.
Ako ste željni igre ili svirke Sinema klub (Sarajlije ga i dalje zovu Sloga) je odlična ideja. Takođe, ko voli dobru rok i džez svirku ne treba da zaobiđe sjajan Underground koji takođe ima živu muziku i odličnu opuštenu atmosferu.
Predlažemo da Sarajevo posetite oko 28. juna kada ce biti organizovana velika proslava stogodišnjice početka Velikog rata i Sarajevskog atentata, kao i tokom Sarajevskog filmskog festivala kada grad vrvi od turista. Ove godine se održava od 15- 23 avgusta.
Kada god da odlučite da posetite Sarajevo – pravi je trenutak. Ovaj grad dočekuje raširenih ruku.
Retko ko se neće uklopiti sa građanima i mladosti Sarajeva koji su sve samo ne prosečni, ali koji preziru gordost i veličanja. Takvu opuštenost, šarm i ljubaznost necete naći nigde na svetu. Ovaj grad je uvek bio na udaru sila i civilizacija i iako nije imao stalno materijalno bogatstvo, njegov duh je neizmeran i to se oseti u svakom kutku Sarajeva.
Miljana Kerču
