Epidemija virusa korone, kada većina ljudi dobar deo vremena, provodi kod kuće doprinela je još češćoj komunikaciji sa rođacima, prijateljima, svima koje poznajmo a negde su u svetu.
O sitaciji u Gracu pisala je Vera:
Ponedeljak
Ovde na Zapadu je većina ljudi disciplinovana, sedi kod kuće, čita, gleda TV, piše poruke i naravno čeka da virus “umre”, da mu prođe vreme ili da se pronađe vakcina. Ulice su prazne, u prodavnicu se utrči, pokupuje najneophodnije i pravac kući. Mogu da se izbroje automobili koji prolaze inače prometnom mojom ulicom. Firme koje to sebi mogu ili moraju da dopuste su zatvorene. Ipak ima puno prodavnica koje ostaju otvorene pa kad su već otvorene ima i kupaca. Ali malo ih je. Ovde je svet ipak dosta disciplinovan. Kad kažeš “kreći” oni kreću, kad kažeš “stop” oni stanu. Ja sam u subotu otišla par ulica dalje od moje zgrade kod prijateljice na kafu, pa su me svi koji su za to čuli pošteno izgrdili. Bilo me je sramota. To mi više neće pasti na pamet.
Svima nam teško pada da budemo zatvoreni ali izgleda da svi polako otkrivamo i po neku pozitivnu stranu zabrane kretanja, pa tako i ja. Ovo će nas malo zaustaviti i vratiti nama samima. Ja inače i dalje radim, crtam, pišem ali postajem sve sporija a i vreme je brže od mene. Zar to nije nepravda?
Voli vas vasa Vera
Utorak
Moram malo da izađem. Sunce sija a nema nikoga na ulici. Tramvaji prolaze i mislim da su potpuno prazni. Mislim da u radnji nema nikoga, moraću da kupim čokoladu. Možeš misliti. Ja inače nisam neka slatka. Inače sam veoma disciplinovana, ali čokolada mi je neprestano u svesti.
Voli vas vaša Vera
Evo me opet kod kuće. Oprala sam ruke po propisu i dok mi emocije, zbog čokolade polako dolaze u normalu, rekoh daj da ti napišem par reči.
Ovde se govori da će sve trajati najmanje sledeće dve nedelje. Važno je da sam ja kupila čokoladicu sa kokosom u sredini. Eno je u kuhinji.
Joj kako se radujem čokoladi ali ću ipak najpre napraviti salatu pa ću onda sesti da parcence po parcense uživam u čokoladi.
Pozdrav i zagljaj!
