U svojoj 60 godina dugoj istoriji NASA je bila optužena za sve i svašta, od organizovanja lažnog sletanja na Mesec do prikrivanja dokaza o vanzemaljcima, pa čak i o trošenju miliona dolara na “svemirsku olovku”, piše Listverse.
NASA možda ima celu vojsku advokata i PR stručnjaka čiji je zadatak da dokažu da su te tvrdnje lažne, ali tokom godina neke tajne su ipak otkrivene.
Sletanje na Mesec
NASA se redovno optužuje za lažno sletanje na Mesec, još od prvog prikazivanja na TV. Tako da kada je ta organizacija priznala 2006. da više nema originalne snimke sletanja iz 1969., sumnje su se ponovo probudile.
Ali moramo da razočaramo sve teoretičare zavera. Tokom 60-tih i 70-tih bila je standardna procedura da se ponovo koriste trake nakon što provedu određeni broj godina u skladištu. Tako su i originalni snimci verovatno bili na jednoj od 200.000 traka koje su izbrisane.
Koji su snimci spašeni? Godine 1972. astronaut John Young imao je problem sa gasovima dok je stajao na površini Meseca. Slučajno je ostavio mikrofon uključen, pa je NASA snimila raspravu o tome šta sve voće radi njegovim crevima. Isti taj astronaut snimljen je kada je jeo prokrijumčareni sendvič od govedine na drugoj misiji, koji je počeo da se mrvi i lebdi svuda okolo što je dovelo do opasnosti da će ući u električne uređaje i dovesti do kratkog spoja.
Naci naučnici
Svako ko iole poznaje istoriju zna da je ponašanje pobednika nakon Drugog svetskog rata bilo u najmanju ruku ne baš savršeno. CIA je radila na operaciji “Paperclip” (spajalica), projektu koji je trebalo da popuni američke svemirske, vojne i tehnološke programe nacističkim naučnicima.
Možda nije baš bilo moralno ali imalo je smisla. Cilj operacije bio je da se spreči da ti isti nacisti završe u Sovjetskom Savezu. Ukupno je dovedeno 1.600 naučnika i njihovih porodica u SAD, gde su im oprošteni gresi iz prošlosti pa su radili na razvoju raznih tehnologija, od nadzvučnih raketa do bojnih otrova i navođenih projektila.
Kada su detalji postali javni, reakcije su bile podeljene. Neki su tvrdili da bi svet bio znatno drugačiji da su ti nacisti pali u ruke Sovjetskog Saveza, i da se ne mogu ignorisati doprinosi i tehnološki napredak koji su oni ostvarili. Drugi su primetili dvoličnost između tajne operacije Paperclip i javnih suđenja nacistima u Nemačkoj, jer su naučnici izbegli suđenja za svoje ratne zločine bez ikakvih posledica.
Mesečevo kamenje i seks
Godine 2002. NASA-in pripravnik Thad Roberts bio je samo još jedan mladić koji je pokušavao da impresionira svoju devojku. Njih dvoje su sa trećim suučesnikom provalili u Johnson Space Center i pobegli sa gotovo 300 kg mesečevog kamenja. Roberts i saučesnici pokušali su da prodaju kamenje na crnom tržištu, gde su procenjeni na 21 milion dolara, ali pre toga je par pobacao nešto kamenja po krevetu. A onda su imali seks, praktično na Mesecu. Kako romantično.
Lopovi su na kraju uhvaćeni i priznali su krivicu, a Roberts je osuđen na osam godina zatvora. Kazna je toliko stroga delom i zbog kontaminiranja kamenja, zbog čega su postali beskorisni za istraživanje, kao i zbog uništavanja brojnih beleški tokom provale.
A i zato što su očigledno bili totalni idioti.
Astronauti nemaju životno osiguranje
U mesecima uoči lansiranja legendarnog Apolla 11, Niel Amstrong i njegova posada bili su prave zvezde.
Ali onda se ispostavilo da NASA ne planira da astronautima plati životno osiguranje. Tako da su svoje potpise dali prijateljima i porodici da ih prodaju i uzmu neki novac u slučaju nesreće.
Zanimljivo je da 2003. NASA još uvek nije plaćala osiguranje za astronaute. Kada je misija Challenger eksplodirala usred leta, porodice poginulih astronauta dobile su standardnu saveznu isplatu životnog osiguranja ali ništa više.
Verovatno ćete se razočarati
Mnogi klinci žele da postanu astronauti. Ali velika većina će se razočarati. NASA-in program za astronaute izrazito je težak. Nakon dugogodišnjih priprema, akademskih i profesionalnih, od kandidata se zahtevaju i specifične fizičke predispozicije. A da se ne spominje ogromna konkurencija. Čak i ako ispunjavate sve kriterijume i dalje su šanse za uspeh samo 0.8 posto.
Problemi astronauta
Posle povratka misije Apollo 11 Buzz Aldrin imao je teškoća u povratku u svakodnevni život. Napustio je NASA-u, razveo se, ponovo oženio, ponovo razveo, patio od depresije i alkoholizma, propao mu je pokušaj povratka u Vazdušne snage i završio je kao prodavac Cadillaca, ali za šest meseci nije prodao ni jedan automobil.
I drugi su astronauti imali slične sudbine. Lisa Nowak optužena je za pokušaj ubistva romantične suparnice nakon povratka u civilni život, dok se Jim Irwin posvetio potrazi za Nojevom barkom nakon svog povratka na zemlju.
Piju svoju mokraću
Naučnici su razvili način kako da astronauti recikliraju i kondenzuju kolektivni dah i znoj i onda vodu koriste za tuširanje a urin kao vodu za piće.
Sistem reciklira oko 6.000 litara vode na Međunarodnoj svemirskoj stanici svake godine i proizvodi više od ruskog sistema koji se bazira na jonizovanom srebru. Ruski kosmonauti odbijaju da piju reciklirani urin, ali drugim astronautima ne smetaju takve stvari, pa čak piju i ruski urin.
A šta ako polude?
NASA ima i službenu proceduru za slučaj da astronaut potpuno poludi tokom misije. U dokumentu piše “astronautove kolege bi trebale da mu vežu ruke i noge lepljivom trakom i užetom i ako je potrebno da mu ubrizgaju sredstvo za smirenje”. Radi se o dokumentu koji je deo propisa Svemirske stanice sa instrukcijama o svakom mogućem medicinskom problemu.
Ali ne postoji službeni protokol za slučaj smrti. Zato pre lansiranja članovi misije učesvuju u radionici u kojoj se simulira smrt. Kakva motivacija…
Ženski problemi
Pošto su i danas većina inženjera i fizičara muškarci, postoje dokazi da su žene još uvek misterija mnogima u NASA-i. Kao kada je grupa inženjera morala da pakuje potrebne stvari za Sally Ride, prvu ženu astronautkinju.
Navodno su inženjeri zapitali Ride da li će 100 tampona biti dovoljno za njenu sedmodnevnu misiju u svemiru.
Danas inženjeri ne moraju da brinu o takvim stvarima pošto NASA podstiče astronautkinje da uzimaju tablete za kontracepciju jer one potiskuju menstrualni ciklus, zato što sistem za zbrinjavanje otpada u ISS-u nije dizajniran za čuvanje ljudske krvi.
