Švedska će biti počasni gost na Beogradskom sajmu knjiga, a tom prilikom je organizovan i projekat „Glasovi Švedske”, u okviru koga će u Beogradu biti predstavljeni mnogi švedski umetnici. Za Domino Magazin govori Helene Larsson savetnica za kulturu u Švedskoj ambasadi u Beogradu.
Glasovi Švedske je projekat koji u Beogradu organizuju četiri partnera iz ove skandinavske zemlje – Ambasada Švedske, Savet za kulturu Švedske, Švedski institut i kompanija IKEA. Šta nam ti glasovi poručuju ovog puta?
Pozvali smo 20 pisaca iz Švedske, a odabrali smo one koji se na neki način bave važnim pitanjima. Na primer, pedeset procenata pisaca koji dolaze su pisci za decu i mlade. Mnogi od njih se bave i pitanjima prava dece i mladih. Neki se bave prilično „vrućim“ i „teškim“ temama, kao što su smrt ili izbeglicama, tolerancijom… Svi pisci za odrasle takođe obrađuju ozbiljna pitanja. Recimo, jedna od tema je serijski ubica koji je u Švedskoj ubijao ljude tamne kože početkom devedesetih. Postoje odlični filmovi i knjige o tome. To je priča o čoveku koji je ubio sve te ljude, ali i priča o švedskom društvu i razvoju švedskog društva. Takođe dolazi predsednik švedskog PEN-a Ula Larsmo. On je pisac i novinar, kao i aktivni učesnik društvenih debata. Dakle, bavićemo se mnogim temama i vrednostima na štandu na Sajmu knjiga: slobodom govora, pravima dece, tolerancijom, jednakošću, feminizmom…
Glasovi Švedske podrazumevu direktnu komunikaciju gostiju i Beograđana. Taj pristup je moderan u poslednje vreme, šta vi mislite o njemu?
Mislim da je to veoma važno. Dijalog između švedskih partnera i gostiju iz Srbije je najvažaniji. Želimo da goste iz Švedske povežemo sa srpskim piscima, novinarima i aktivistima koji su svi uključeni u javnu debatu u Srbiji. Takođe smo pozvali i gradonačelnika Beograda ( Dragana Đilasa ) kako bismo razgovarali o tome šta danas predstavlja grad prilagođen za decu. U tom razgovoru će učestvovati švedski pisci i deca. Pokušavamo da se na više načina bavimo ovim temama.
Znamo da će Ikea biti deo vašeg paviljona. Šta možemo da očekujemo?
Videćete veoma drugačiji paviljon. Biće otvoren i zapravo kao da ste došli u nečiju kuću. Tu će biti i bina za naše goste.
Biće i događaja?
Da, imaćemo 25, 30 događaja, kao i prostoriju gde ćemo raditi na konceptu grada prilagođenog deci, zajedno za švedskim umetnicima. Ikea će biti zadužena za javni deo prostora.
Koje druge događaje preporučujete našim čitaocima?
Ja bih definitivno otišla u Rex, tamo se održava Festival poezije svake poslednje subote, pridružiće im se fantastična pesnikinja Lina Ekdal. Takođe bih posetila Grad, tamo će biti Ulf Peter Halberg koji će govoriti o istoriji zapadne i istočne Evrope. Savetujem da odete do Duška Radovića koji će te nedelje biti mesto posvećeno švedskim dramaturzima i režiserima, a tamo ćete moći i da sretnete umetnike koji stvaraju za decu. U gradskoj biblioteci ćemo imati čitanja za decu i radionice za decu i mlade. Širom Beograda će biti različitih aktivnosti, a učestvovaćemo i na beogradskom Jazz festivalu. Preporučujem nedelju i Magnusa Lindgrena, koji je veoma poznat švedski džez umetnik. On će svirati na Kolarcu.
Da li možete da probate da našim čitaocima približite kulturnu scenu Švedske, ali i svakodnevni život. Šta je to što izdvaja Švedsku od ostalih zemalja Evrope?
To je zaista teško pitanje. Verujem da je švedska kultura prilično okrenuta modernom društvu. To znači da stojite u sadašnjosti, ali gledate u prošlost, pošto se prošlost uvek menja u zavisnosti od onoga gde stojite u tom trenutku. Institucije, ali i umetnici su okrenuti modernom društvu. Mislim da je to drugačije od drugih zemalja koje su možda više okrenute tradiciji i istoriji. Mi smo sada i ovde i gledamo u budućnost. O Šveđanima mi je veoma teško da govorim. Mislim da volimo putovanja, mnogo putujemo širom sveta i to nas čini globalnijim. Naš jezik je mali i potrebno nam je da gledamo van naših granica u Evropu i ostatak sveta. Mnogo smo mali da bismo se izolovali.
Ali neke vrednosti su zajedničke za Evropu?
To je političko pitanje. Vidite kako se postupa sa Romima širom Evrope. Mi u Švedskoj imamo dosta Roma iz Srbije i mi se tim teškim pitanjima nosimo drugačije od ostalih zemalja. Ne mogu baš da kažem da delimo identične vrednosti sa ostatkom Evrope, ali smo više slični u odnosu na druge delove sveta. Sada je u Švedskoj velika diskusija da li bi trebalo da se zovemo Evropljani, umesto Šveđani. Možda…
Da li mislite da su kulturni događaji važni za Šveđane?
Mislim da su presudni. Naravno zavisi kako definišete kulturu, ali za mene kultura je veoma široka. To je ono što jedete, šta čitate, koju muziku slušate, radio, koji je veoma značajan u Švedskoj… To je sve kultura. Informacije i znanje dobijamo iz kulture, iz literature i veoma je značajna. Za mene je ona identitet osobe. Ali ne samo osobe već i nacija.
Da li imate priliku da upoznajete srpsku kulturu?
Imam puno srpskih prijatelja i pedeset procenata mojih partnera su srpske institucije, kao i nezavisna umetnička scena. Da, naravno u kontaktu sam sa srpskom kulturom. Uključena sam u rad mnogih mladih festivala, Ring Ringa i drugih, tako da, da, naravno.
Danas je 5. oktobar. Koja je vaša poruka srpskim građanima danas?
Da, švedski umetnik Erik Krikortz je predstavio na Palati Albanija projekat Emotivni gradovi. Svi možemo da odgovorimo na pitanje “Kako se osećate danas”. Kada građani Beograda odgovore na to pitanje boja na fasadi zgrade će se promeniti. On je ovaj projekat pre toga predstavio u Stokholmu i Šangaju. Tako da svi vaši čitaoci mogu da odgovore na pitanje.
Ja se danas osećam sjajno. Imamo sjajnu saradnju između Srbije i Švedske, osećam sjajnu energiju u Beogradu. Naravno uvek postoji puno problema. Ja sam ovde već šest godina i vidim promene. Pre nekoliko godina su ljudi bili tužni, pogotovo 2004. a sada se oseća bolja energija. Ljudi gledaju unapred, verujem da je za to važna i vizna liberalizacija. Ljudi putuju mnogo, moji mladi prijatelji putuju, upoznaju kolege širom Evrope. Bolje se osećam sada u Beogradu.
Sajam knjiga se približava. Koji su vaši saveti povodom švedskih pisaca? Koje knjige bi trebalo da kupimo?
Ja bih kupovala knjige za decu i mlade. Istakla bih pisca Zulmira Bečevića, on je rođen u Bosni i došao je u Švedsku devedesetih i on sjajno piše za mlade.
Kompletan spisak švedske književnosti prevedene na srpski jezik se nalazi na ovom linku.
