Šta se dešava kada poznata ličnost, ličnost na poziciji moći, svojim postupcima ili izjavama uvredi hiljade ili milione ljudi? To se desilo danskom reditelju Larsu Von Trieru koji je uzburkao javnost uvredljivom izjavom na konferenciji za štampu na Festivalu u Kanu, a ni njegovo izvinjenje nije bolje.
Poznat po mračnim i kontroverznim temama koje obrađuje u svojim filmovima Lars Von Trier, predstavio je svoje novo ostvarenje u Kanu, međutim njegov rediteljski poduhvat nije u ovom trenutku naša tema zbog čega se ovaj tekst ne nalazi u rubrici “Film”.
Loš humor
Reditelj je predstavljajući svoj film izjavio da razume Hitlera, čak i da se malo saoseća sa njim – što ne može da prođe ni kao primer lošeg smisla za humor, i razumljivo je da je povredilo veliki broj ljudi širom sveta, s obzirom na to da rane koje je Drugi svetski rat naneo još uvek nisu zarasle.
I još lošije izvinjenje
Njegovo izvinjenje, koje je prosledio njegov PR, je ono čime ćemo se sada pozabaviti.
U saopštenju se navodi sledeće: “Ukoliko sam povredio nekoga rečima koje sam izgovorio na konferenciji za štampu, iskreno se izvinjavam. Ja nisam antisemita, nemam bilo kakve rasne predrasude, niti sam ja naci”.
Okej, Von Trier možda nije vešt sa rečima, ali njegov PR bi trebalo da zna bolje – već sam početak “ukoliko sam povredio” implicira da Von Trier ne misli da je nekoga povredio, ne navodi konkretnu uvredu i samim tim ne preuzima odgovornost za delo.
Upotreba negativnih termina – svaki PR to zna – uvek može da se izvuče iz konteksta i da stvori suprotan utisak: “nisam antisemita”, “nemam rasne predrasude”, “nisam naci”.
Loša izvinjenja: Još primera
Da biste ovo bolje shvatili daćemo vam dva dobra primera loših izvinjenja koja su sadržala negativne termine, a vi odlučite da li verujete u istinitost ovih izjava:
“Ja nisam prevarant” – američki predsednik Richard Nixon izjavio je ovo na konferenciji za štampu povodom afere “Watergate”
“Ja nisam imao seksualne odnose sa tom ženom, gospođicom Levinski” – američki predsednik Bill Clinton povodom afere u novinama nazvane “Lewinskygate”, “Sexgate”, “Zippergate”.
Dobro izvinjenje: Za početnike
Niko od nas nije savršen, ponekad kažemo stvari zbog kojih se posle kajemo, ali ukoliko želite i imate potrebu da se izvinite nekome učinite to iskreno, i pažljivo birajte reči.
Loše izvinjenje može da bude bolnije i nanese veću štetu nego ono zbog čega se izvinjavate.
Izviniti se nekome nije znak slabosti, naprotiv za to je potreban veliki napor, da priznate svoju grešku, pregazite svoj ego i istinski se suosećate sa osobom koju ste povredili.
Prema savetima psihologa da bi izvinjenje bilo uspešno pre svega morate da prihvatite da je neka moralna norma ili odnos u vezi poremećen i da preuzmete odgovornost za to.
Kada birate reči morate biti što precizniji u opisivanju greške, takođe, morate razumeti prirodu uvrede koju ste naneli i uticaj koji je imala na drugu osobu (grupu, naciju) – na ovaj način uspostavljate zajedničko tlo.
Sledi objašnjenje zbog čega ste rekli/uradili stvari koje su povredile drugu osobu. Objašnjenje mora jasno da istakne da to što ste uradili ne predstavlja vas kao osobu u celini.
Konačno, morate da pokažete povređenoj strani da u buduće može biti sigurna uz vas i da zaista zaronite u dubine vaše duše radi pokajanja.
Sve ovo je teško ali na kraju pokazuje snagu vašeg karaktera i da ste u stvari dobra osoba.(IK)
