„Do kraja godine sve treba da bude završeno. Donji deo tvrđave biće otvoren za sve, gornji grad za one koji su hrabri a penjanje na najvišu kulu je samo za najhrabrije. Na tu kulu neće moći svako da se popne. Onaj koji se bude peo moraće da ima pratioca, deci će biti zabranjeno penjanje. Inače, najviša – Šešir kula je jedna od najlepših donžon kula u Evropi.“, kaže za Domino Magazin Iskra Maksimović, direktorka preduzeća Tvrđava golubački grad.
Kompleks Tvrđava golubački grad već sada izgleda sjajno. U njegovom sastavu su tvrđava, centar za posetioce u kome je izložba o istorijatu i predmeti koji su tu nađeni, arheološki park – rimska kuća, turski hamam, kutak za posmatranje ptica, vidikovci, staza jorgovana, biljna blaga Zmajevog vrta, pristanište. Obnova je počela 2014. godine a tokom radova menjali su se planovi, otkrivane brojne znamenitosti. Danas, tvrđava iznenađuje svojom lepotom i tajnama.
Golubac kao Tvrđava prvi put se pominje u istorijskim izvorima 1335. godine ali se ne zna ko ga je i kada podigao. Ima nekoliko legendi o nazivu a tokom vekova upotrebljavala su se razna imena za kompleks na latinskom, mađarskom, nemačkom, grčkom, turskom, srpskom… Pronađeni su ostaci starčevačke, vinčanske, žutobrdske kulture. Tu su živeli Lepenci, Kelti, Rimljani, Huni, Srbi, Mađari, Turci.
Neočekivana otkrića
Između centra za posetioce i kule je polje na kome su nova brojna nalazišta pokrivena tekstilom i rizlom da bi se zaštitila od propadanja. „Ovde je pronađena antička osnova ali ne znamo šta je građevina iznad, tamo malo dalje su tri objekta, grobovi, možda su i ostaci neke crkve pravoslavane, rimokatoličke ili džamije. Zavod za zaštitu spomenika je ovaj novi lokalitet zatvorio dok ne počnu radovi,“ kaže Iskra Maksimović.
Kada su rađeni arheološki radovi unutar tvrđave pronađen je čitav grad. „Ja to zovem grad a u stvari je bila glavna komunikacija kroz tvrđavu. Nađene su kapije, srpska i turska. Tako da je sada ovaj prostor sasvim drugačiji od onog koji smo mislili da jeste pre rekonstrukcije,“ kaže Iskra Maksimović.
Umesto starog puta koji je išao kroz tvrđavu urađena je obilaznica i probijen novi tunel. U vremenima posle rata kroz tvrđavu je prokopan tunel i tutnjali su kamioni, nedaleko od nje, u brdu preduzeće PIM je držalo eksploziv. Podsetimo se i da su neposredno uz tvrđavu brundali kranovi preduzeća PIM Ivan Milutinović.
Zanimljivo je i to da se nije znalo u kakvom su stanju temelji Palate Despota Stefana Lazerevića, jer je bilo mnogo mulja. Izgradnjom hidrocentrale Đerdap potopljeni su i delovi bedema. Posle istraživanja sve je urađeno na sanaciji temelja Palate Despota Stefana Lazarevića. Palata je sada rađena novom metodom, postavljeni su šipovi u blato, zatim su betonirani, kula je zaštićena a sada se radi i konzervacija ostatka zida.
Zanimljivostima nikad kraja. Do danas nije pronađen ulaz u prvu kulu, a u kuli broj 4, srednjoj kuli, pronađena je crkvica kapela, koja je sada sasvim sređena. U podgrađu kule bila je mahala, čitav grad ali od njega nažalost nije ništa sačuvano.
Podno grejanje u 15 veku
U odličnom stanju pronađen je i hamam, koji je pre rekonstrukcije bio iznad starog puta a iz trave je virio samo deo pa se nije znalo šta je. Kada je počelo da se kopa deo po deo je otkrivan, nađen je u odličnom stanju hipokaust, kameni stubovi pored kojih kreće topli vazduh, zapravo to je princip savremenog podnog grejanja. Hipokaust je niži od nivoa Dunava, nismo dalje kopali tako da možda ispod ima rimskih ostataka. Dokaz za to su rimske cigle, uzete iz rimske kuće i ugrađene u hamam. Napravljen po merilima 15 veka, imao je masažu, saunu, toplu vodu, hladno i toplo kupanje, toalet, ložionicu, čekaonicu sa šedrvanom. I od očekivanih 50 kvadrata mi smo otkrili 350 kvadrata hamama. Trenutno su razgovori sa predstavnicima iz Turske koji bi dali novac za rekonstrukciju,“ govori direktorka Tvrđave golubački grad.
Sve u svemu, ovaj kompleks vredi obići. Ali ne snimajte dronovima, ne penjite se na kulu jer još nije završena, ne ulazite u hamam jer se tek radi, ne nosite delove kamenčića i cigli koje nađete.
