Genetsko poreklo Evropljana je možda mnogo složenije nego što se mislilo. Nova otkrića ukazuju da smo potomci bar tri velike grane predaka, piše časopis Nature.
Do sada se smatralo da su pre nekih 7500 godina prvi ratari sa Bliskog istoka došli u kontakt sa lovcima i sakupljačima plodova u Evropi koji su tu živeli desetinama hiljada godina.
Genetska i arheološka istraživanja u zadnjih deset godina pokazala su da su gotovo svi današnji Evropljani nastali mešanjem te dve grupe naroda.
Ali, tim međunarodnih stručnjaka predvođen Davidom Reichom sa Harvarda kao i Johannesom Krauseom sa Univerziteta u Tuebingenu iz Nemačke su otkrili i misterioznu treću granu severnih Evroazijaca. Oni su došli sa područja koje obuhvata veliki deo današnje Rusije, sve do severne Azije.
"Postoje barem tri velike grupe, veoma različite, koje čine važne delove predaka gotovo svakog pojedinca koji danas ima evropsko poreklo. To su lovci-sakupljači plodova iz zapadne Evrope, prvi ratari koji su sa Bliskog istoka doneli poljoprivredu u Evropu i nedavno identifikovana grupa drevnih Severnih Evroazijaca koji su stigli u Evropu nedugo nakon uvođenja ratarstva", rekao je Reich.
Zanimljivo je da i pored zaista velike genetske sličnosti svih Evropljana postoje razlike između nekih naroda. Najveći udeo lovaca-sakupljača plodova je među Evropljanima na severu, pre svega Litvancima sa skoro 50 posto. Među Evropljanima koji žive na jugu prevladava genetski uticaj ratara.
"Tek počinjemo da otkrivamo složenu genetsku povezanost naših predaka”, kaže Johannes Krause i dodaje da će nam genetika pomoći da otkrijemo našu praistoriju. photo: Eric Fischer
