Generalni direktori zarađuju baš dosta, Odnosno u proseku 100 puta više od zaposlenih sa punim radnim vremenom, piše bbc.com.
Tokom ove pandemije nejednakost u zaradama izvršnih direktora i zaposlenih još se povećala. Mnogi radnici sa niskim primanjima ostajali su bez posla, zdravstvenog osiguranja, postajali su sve siromašniji. Podele su sve drastičnije. Radnici imaju sve manje prava i sve manje plate, konstatuje se u tekstu.
Sve je krenulo osamdesetih godina prošlog veka kada je u SAD i Velikoj Britaniji privatizovan javni sektor, kada je sasvim zavladao kapitalizam slobodnog tržišta a slabio uticaj sindikata.
Od 2000. godine plate svih zaposlenih u proseku su porasle za 3% godišnje a plate generalnih direktora su porasle za 10% godišnje. Logika je bila takva da se izvršnom direktoru plaća prema finansijskim rezultatima jer su oni bili najvažniji faktor uspeha. Dakle, pored osnovnih zarada izvršni direktori su dobili bonuse zbog učinka što im je omogućilo i da kupuju akcije kompanije po povlašćenim cenama.
A bonusi se dogovaraju na upravnim odborima kao način merenja učinka, ili se povećavaju na osnovu finansijskih mera ili se daju u zbiru ako su ispunjeni određeni ciljevi.
Ovakav sistem predstavnici radnika vide kao problematičan jer odbori, ne žele da uznemire lidera svojih kompanija koji bi mogao da ih napusti, Misle da je on ključ uspeha kompanije od koje oni zapravo zarađuju.
“Izvršni direktori su ključ uspeha. Sasvim je jasno da postoji ograničen broj ljudi koji poseduje veštine, ličnost i raspoloženja da budu vrhunski izvršni direktori. Njihov broj je ograničen i veoma tražen,” smatra Daniel Pryor iz Adam Smith Institute.
On navodi primer Steve Jobsa iz Apple, Jeffa Bezosa iz Amazona ili Elona Muska, izuzetnih talenata koji su od temelja izgradili revolucionarne tehnologije.
Ali nisu svi Jobs, Jeff Bezos, Elon Musk, ističu drugi analitičari. Smatraju da je uloga prosečnog izvršnog direktora menadžerskog tipa koji nije osnovao posao i nije bio vizionar, precenjena.
Ističe se da često na uspeh firme utiču drugi razlozi a ne izvršni direktor, zato su njihova sposobnost i zarade precenjeni.
Posebno se analizira situacija nastala zbog pandemije. Pokazalo se da su se prava zaposlenih smanjivala. Za mnoge prosečne radnike ogromne zarade izvršnih direktora postaju gorka tableta za gutanje.
Neslaganje se nedavno, kako se navodi na sajtu bbc.com, prelilo u bes i nezadovoljstvo stupanjem u šrajk zaposlenih u British Gas. Bio je to odgovor na planove za smanjenje radne snage i smanjenje prava radnika.
Ali ima i pozitivnih primera. Rukovodioci nekih vodećih kompanija, kao što su Boeing, Marriott dobrovoljno su se odrekli dela svojih plata da bi spasili radna mesta zaposlenih u prošloj godini.
Pojedini stručnjaci smatraju da kompanije mogu uticati na smanjenje jaza u platama, poput zastupljenosti radnika u upravnim odborima i povećanje odgovornosti. Zarada bi se mogla ravnomernije rasporediti u kompanijama vodeći računa i o radnicima. Njihovo poboljšanje života bio bi dramatičan korak napred.
U suprotnom, ako se nastavi rast zarada izvršnih direktora a smanjenje plata zaposlenima, društvo će postati još podeljenije a radnici još nezadovoljniji i siromašniji.
