Fidel Kastro je umro ovog vikenda. A to je verovatno i kraj jedne ere, odnosno komunističke Kube, prepoznatljive po starim automobilima ali i siromaštvu, ili jeftinim cigaretama.
Mnogi Kubanci su sa oduševljenjem dočekali odlazak Fidela Kastra, shvatajući da komunizam nije dobro rešenje. Kao i nigde u svetu.
A pošto je danas priča o hladnom ratu pa i nuklearnom oružju ponovo aktuelna, vreme je da se podsetimo Kubanske krize.
Svet 1962. godine nikada nije bliže nuklearnom ratu.
Sve je počelo kada su Sovjeti na poziv Kube odlučili da postave nuklearne rakete na ovo ostrvo u Karibima u blizini američke obale.
Amerikanci na čelu sa predsednikom Kenedijem su postavili pomorsku blokadu, kako bi sprečili da rakete brodovima dođu do Kube.
Napetost SAD i SSSR tih dana je bila nezamisliva a rat praktično na svom početku. Da sve bude još gore američki špijunski avion je srušen nekoliko dana pre toga iznad Kube.
Na kraju su se jedni ispred drugih našloi vojni brodovi, nekoliko američkih sa jedne strane. I ruska nuklearna podmornica sa druge strane.
Zanimljivo je da je američka vojska znala da su podmornice tu, ali nisu znali tačno gde su. Zato su u more bacali signalne uređaje koji ne mogu da oštete podmornicu, ali će ljudima u podmornici svakako biti jasno da neko gore zna da su oni tu negde i da bi mogli da bace i prave podvodne mine.
Ali ono što Amerikanci nisu znali jeste da su podmornice imale nuklearna torpeda spremna za lansiranje. I kapetane koji su imali odobrenje da ispale nuklearno oružje.
Komandant podmornice je bio ruski kapetan Valentin Savitsky koji je naredio da se nuklearni torpedo spremi za lansiranje. Drugi oficir u komandi je potvrdio.
U.S. National Archives, Still Pictures Branch, Record Group 428, Item 428-N-711199 via national geographic
Trebalo bi da znate da su podmornice danima nisu bile u kontaktu sa Moskvom a snaga atomske bombe u torpedima je bila poput one bačene na Hirošimu. Podmornice su bila okružena sa 11 brodova američke mornarice i svi su bili pogodna meta.
A situacija uopšte nije bila dobra.
Temperatura u podmornicama dostizala je 50 stepeni. Sistem za hlađenje u podmornici kapetana Valentina Savitskog je bio pokvaren. Zalihe vazduha su se smanjivale, zbog čega su mornari padali u nesvest. Uz sve to Amerikanci su izbacivali upozorenja da su tu, što je stvaralo nesnosnu buku.
“Poslednja četiri dana nismo izlazili ni na dubinu za periskop. Glava mi puca od lošeg vazduha. Tri moranara su se danas onesvestila. Regeneracija vazduha radi veoma loše, ugljen dioksid raste a energije imamo sve manje. Mornari samo sede i gledaju u jednu tačku. Temperatura je 50 stepeni”, napisao je jedan od članova posade Anatolij Andreev.
Sovjetske dizel podmornice su napravljene za hladna severna mora, a ne za Karibe i sistemi su brzo počeli da otkazuju.
Kapetan je smatrao da je situacija bezizlazna. “Mislili smo da je to naš kraj”, napisao je Vadim Orlov, bezbednosni oficir. Zapravo, oficiri su mislili da je Treći svetski rat verovatno već počeo pošto danima nisu bili u kontaktu sa površinom.
U takvoj situaciji kapetan je rekao da je vreme da udare na Amerikance nuklearnim oružjem.
Da je Savitsky ispalio nuklearni torpedo i razneo jedan ili više brodova, Amerika bi sasvim sigurno odgovorila nuklearnim napadom. Treći svetski rat bi izvesno počeo a verovatno i potpuni armagedon našeg sveta.
Ali to se nije dogodilo.
Zbog staloženosti jednog čoveka. Zvao se Vasilij Aleksandrovič Arkipov i on je bio treći oficir koji je morao da potvrdi lansiranje nuklearnog oružja. Bez njegove saglanosti to nije bilo moguće. A on se nije složio i pored pritiska svojih kolega.
Vasilij je imao 34 godine, lepu frizuru i vrlo markantan lik. Imao je isti čin kao kapetan podmornice i bio je zadužen za sva tri plovila koja su krenula ka Kubi.
Njegovi saborci se slažu da je verovatno najmirniji heroj modernih vremena.
Šta je tačno rekao kapetanu i sprečio uništenje sveta nikada se nije saznalo. Ruske vojne arhive su i dalje zatvorene. Ne zna se ni koliko je rasprava trajala.
Ipak, zna se da je Arkipov insistirao da podmornice nisu direktno napadnute i da ćorci koje su Amerikanci ispaljivali nisu opasnost. I bio je u pravu. A bez direktnog napada kapetan nije imao ovlašćenje da ispali projektil.
Oružje je deaktivirano, a njihova podmornica je isplovila i došla do američkog razarača. Američki vojnici nisu ušli na plovilo, nisu uhapsili mornare niti ih sprečili da odu ka severu. Tako da nikada nisu ni saznali da se unutra nalazio i nuklearni torpedo.
Arkipov se vratio u Sovjetski Savez gde je napredovao u karijeri i smatra se da nije kažnjen zbog svojih postupaka.
Godine 2002. Thomas Blanton, tadašnji direktor američke arhive koji je imao pristup svim podacima iz doba Kubanske krize, rekao je da je Vasilij spasao svet.
Kubanska kriza bila je i ostala najveća kriza Hladnog rata. Zanimljivo je da se od svih aktera krize jedino Fidel Kastro otvoreno zalagao ZA korišćenje nuklearnog oružja.
