Merenje prosečne brzine pražnjenja bešike i gotovo nemoguća procedura delimičnog “otkuvavanja” jajeta, dva su istraživanja koja će biti krunisana ovogodišnjom Ig Nobelovom nagradom. Ove nagrade koje će biti dodeljene na Harvardu, pandan su mnogo ozbiljnijim Nobelovim nagradama i posvećene su zabavnoj i pomalo smešnoj strani nauke.
Ig Nobelove nagrade “pokrivaju” vrlo neobične teme, poput one kako da izračunate statističku verovatnoću da će kriška pasti na namazanu stranu, ili koeficijent trenja kada se okliznete na koru od banane.
“Otkuvavanje” jajeta
Ovogodišnji laureati Ig Nobela su istraživači Univerziteta u Kaliforniji, predvođeni Stivenom Kudlacekom, koji su uspeli da kuvano jaje ponovo vrate u tečno stanje.
Istraživački rad podrazumevao je “razmotavanje” proteina iz belanceta koji se zgrušavaju prilikom kuvanja, a naučnici ističu da ova tehnika može imati brojne industrijske primene. Naučnici "otkuvali" jaje – i to uopšte nije besmislica
Pražnjenje bešike
Nagrada za fiziku biće uručena stručnjacima Tehnološkog univerziteta u Džordžiji koji su testirali koliko brzo sisari prazne bešiku. Došli su do rezultata od 21 sekunde. Oni kažu da ova studija može pomoći u dijagnostici urinarnih problema kod životinja, ali i inspirisati dizajniranje hidrodinamičnih sistema.
Šetnja s pilićima
Nagradu za biologiju dobio je projekat Univerziteta u Čileu koji je uključivao kačenje veštačkih repova na piliće, kako bi se proučavao lokomotorni sistem kod živih potomaka dinosaurusa. Rad “Šetnja sa dinosaurusima: Pilići sa veštačkim repovima” objavljena je u stručnom časopisu Plos One.
Pilići koji su odrastali sa veštačkim repovima pokazali su da su moderne ptice posledica evolucije pernatih dinosaurusa koji su iz uspravnog prešli u nešto pogrbljenije držanje.
Univerzalni jezik
Nagradu za književnost dobio je Mark Dingemanse i njegov tim sa Instituta “Maks Plank”, koji je istraživao da li se u svim jezicima sveta pitanje može postaviti sa “A?”.
Odgovor je navodno potvrdan, jer su “sličnosti u formi i funkciji u svim jezicima mnogo veće od onih koje bi bile pripisane slučajnosti”.
Zaključili su da je “A?” redak primer reči koji označava isto za sve ljude sveta.
Požrtvovanost
Majkl Smit sa Kornel univerziteta u Njujorku dobio je nagradu za medicinu zbog svog rada o tome kako bol kao posledica uboda pčele može biti različitog intenziteta u zavisnosti od toga koji deo tela je “povređen”.
Dr Smit je u tu svrhu sam sebe podvrgao ubodima, pažljivo stavljajući pčele na 25 mesta na telu i merio bol od svakog uboda na osnovu poređenja sa “internim standardom” – bolom od uboda u podlakticu.
U otkriću koje će ući u anale nauke, zaključio je sledeće: “Tri najmanje bolna mesta bili su teme, srednji prst na nozi i nadlaktica. Tri najbolnija su nozdrva, gornja usna i kožica na penisu”.
Ljubljenje
Smit je svoju nagradu podelio sa slovačkim naučnikom koji je želeo da sazna koliko DNK možemo preneti strasnim poljupcem. Zajedno sa japanskim istraživačima, oni su proveravali da li se alergijska reakcija može aktivirati ljubljenjem sa osobom u čijim je ustima neki alergen i u tu svrhu 30 parova ljubilo se punih 30 minuta. Otkrili su da ljubljenje može smanjiti reakciju organizma na alergotest na koži, što bi moglo da znači da je ljubljenje korisno za vas.
