Ekonomska nejednakost povećava verovanje u teorije zavere, ukazuje najnovije istraživanje koje objavljuje psypost.org.
Za istraživanje su korišćeni rezultati tri strudije, jedna je rađena 2018. godine u 25 zemalja, druga dve godine kasnije u 18 zemalja a treća 2020. u 20 zemalja. Istraživači su koristili podatke Svetske banke kao meru ekonomske nejednakosti.
Zaključak iz ova tri istraživanja pokazuje da je veća ekonomska nejednakost dosledno povezana sa većim prihvatanjem verovanja u zaveru na nivou zemlje.
U studiji rađenoj u Australiji učesnicima je prikazana tabela na kojoj su bile različite kategorije bogatstva “veoma siromašan”, “siromašan”, “prosečan po bogatstvu”, “bogat” i “veoma bogat”.
Takođe, učesnicima je pročitana reklama u kojoj se navode neki događaji, kao što je recimo 11. septembar, ubistvo F. Kenedija i smrt lejdi Dajane. U reklami je napisano da se “sugeriše da bi zvanična verzija ovih događaja mogla biti pokušaj da se sakrije istina od javnosti”. Navedena je i mogućnost da je događaj pripremljen od moćnih pojedinaca ili organizacija. Rezultat je pokazao povezanost ekonomske nejednakosti i sumnju u “zvaničnu verziju događaja”, kao i umešanost moćnih pojedinaca i organizacija.
U sledećem istraživanju u kome je učestvovalo preko petsto osoba pokazalo se da učesnici koji misle da žive u veoma neravnopravnom društvu često podržavaju verovanja u teorije zavere.
Mora se promeniti okruženje koje stvara potrebu za verovanjem u teorije zavere, ističu istraživači. Treba razmišljati o tome kako društva stvaraju sumnju, konfuziju i verovanje u teorije zavere.
Pročitajte i koje su najgluplje teorije zavera.
