Sigurno svakog dana gledate vesti na temu ekonomije? Pada vrednost dinara, deficit se povećava, ekonomska kriza je gora nego ona iz 1929. godine? Da li baš sve razumete? Zato vam objašnjavamo osnovne termine, principe i pojmove iz ekonomije kako biste bolje shvatili celu tu stvar.
Ekonomija
Za početak važno je da znate da je reč ekonomija potekla od grčke reči koja znači "onaj koji upravlja domaćinstvom". Dakle, sve to ima veze sa upravljanjem, donošenjem odluka, trošenjem i privređivanjem.
Ali nemojte da se plašite, sve je mnogo jednostavnije nego što možda mislite, a nećemo koristiti ni komplikovane i nejasne reči i definicije.
Baš kao i domaćinstvo i jedno društvo mora da donosi brojne odluke. To su recimo pitanja koje poslove će obavljati, ko će ih obavljati, šta će se proizvoditi i kako. Naravno važno je pitanje i kako će se ono što se zaradilo raspodelili, odnosno ko će voziti Porsche a ko Yuga. Ekonomisti kažu da su ljudski prohtevi neograničeni dok su resursi ograničeni. Dakle, tu dolazi do problema.
Ekonomija upravo proučava kako se to upravlja retkim resursima kako bi se što više ljudi moglo da zadovolji svoje potrebe.
Šta je to novac?
Novac je keš koji imate u džepu. Naravno! Samo da li znate kako su obični i potpuno bezvredni papiri zapravo postali novac? I ne sekirajte se niste vi jedini koji ne kapira pošto moderan novac izaziva sve više konfuzije. Novac nije samo ekonomska, već i pravna, socijalna i psihološka kategorija. Sasvim sigurno je novac jedno od najvećih dostignuća čovečanstva.
Termin "novac" "money", potiče od reči "moneta" koja je u početku označavala samo kovani novac koji se izrađivao u Rimskom hramu boginje Junone Monete.
Danas se novac određuje njegovim funkcijama pošto kao takav nema vrednost, a ključne su one koje ga određuju kao sredstvo razmene i mere vrednosti, kao i sredstva plaćanja, blaga i svetskog novca.
Ali to nije baš sve zar ne? Pa, ne! Osim funkcija, novac ima još i razne druge osobine. Jedna od najvažnijih osobina je kupovna snaga. Novcem se mogu kupovati druge stvari robe i usluge.
Obično se kaže da je novac bilo šta, materijalnog ili nematerijalnog oblika, što je OPŠTE PRIHVAĆENO u zamenu za sve ostale robe i usluge, odnosno kao protivvrednost za bilo koju transakciju.
Upravo zato što je novac BILO ŠTA, danas je novac samo pitanje dogovora, odnosno obećanja kojeg se drže centralna i druge banke da će ga biti u ograničenoj količini. Kada centralna banka odštampa previše novca, javlja se inflacija i ona je prekršila dogovor između nje i svih vlasnika novca. Sa druge strane, kada banke daju više kredita nego što bi trebalo, može da dođe do ekonomske krize, baš kao što se dogodilo 2008. godine.
Sada kad znate osnove, možete da pređete i na neke osnovne stvari koje će vam pomoći da razumete kako to ekonomija funkcioniše i šta je slobodno tržište.
10 principa ekonomije
Ljudi imaju izbor
Svakog dana ljudi se suočavaju sa brojnim izborima. Svako bira ono što će mu doneti veću korist. Tako i celo društvo donosi odluke o vrednostima ciljeva koje može da ostvari.
Primer: Recimo, vi možete da odlučite da li ćete vreme provesti na Domino Magazinu čitajući o ekonomiji i nešto naučiti ili ćete samo gledati neku dosadnu TV emisiju. Ako procenite da je korisnost čitanja važnija od čistog odmaranja donećete prvu odluku.
Cena nečega je ono čega se odričete da biste to dobili
Pošto imate izbor, vi možete da birate tako što poredite između koristi i troškova. Problem je što često troškovi i koristi nisu baš tako jasne. Važno je da znate da Oportunitetni trošak predstavlja ono čega se odričete da biste nešto dobili.
Primer: Pantela može da tvituje ili da igra fudbal. Oportunitetni tročak njegovog igranja fudbala je to što neće tvitovati. Težak izbor zar ne?
Granični troškovi
Granični ili marginalni troškovi su važan termin za ekonomiju. Svi ljudi prilikom donošenja racionalnih odluka moraju da se bave pitanjem marginalnih troškova, odnosno da li će im svaki sledeći korak doneti više koristi ili troškova.
Primer: Putujete kolima za Novi Sad i to vas košta 1.000 dinara. Autostoper vam nudi 200 dinara. Da, cena jednog sedišta je 500 dinara, ako putujete u dvoje, ali marginalna dobit još jednog putnika koji nudi 200 dinara vam je čistih 200 dinara, dok je marginalni trošak nemerljivo mali. Naravno da ćete prihvatiti.
Ljude motivišu podsticaji
Ljudi reaguju na cene i troškove, odnosno na podsticaje po pitanju korisnosti i troškova.
Primer: Podsticaj da ne pričate telefonom dok se vozite za Novi Sad je trošak kazne sa kojom se suočavate.
Trgovina može da vas dovede u bolji položaj
Konkurencija jeste na prvi pogled loša za vas. Zato će neke zatvorene države svoju privredu zaštititi od konkurencije iz drugih zemalja. Ali konkurencija je zapravo dobra za vas i za državu. Slobodno tržište omogućava kupcima izbor da kupe jeftiniju a bolju robu, dok proizvođaći žele da smanje troškove i naprave bolje proizvode kako bi bili konkurentni. Zato je trgovina dobra za sve nas.
Primer: Vi tražite posao. Drugi su vam konkurencija. Ali vi možete da se specijalizujete za nešto u čemu ste stvarno bolji od ostalih i onda trgujete sa drugima. Tako ćete ostvariti najbolju korisnost.
Tržište je najbolje
Slobodno tržište je najbolji način da se organizuju ekonomske aktivnosti. Tada svako ima punu slobodu da samostalno donosi ekonomske odluke. Upravo zato su slobodna tržišta mnogo efikasnija od planske privrede koja je postojala u Sovjetskom Savezu ili posebno od društvene svojine u Jugoslaviji, gde su radnici proizvodili mnogo manje dobara i usluga u istom vremenskom periodu od onih iz zemalja gde je tržište određivalo aktivnosti učesnika.
Primer: Nevidljiva ruka tržišta će odrediti cenu svih proizvoda, kao i sve druge njihove aktivnosti. Ako želite da kupite jabuke, ali prodavac od koga ih kupujete je povećao cenu, vi imate izbor da kupite kod drugog. Kada postoji konkurencija prozvođači će spustiti cene sve dok im se to isplati. U slučaju planske privrede nema tržišta koje reguliše ponudu i tražnju.
Država može da se meša
Slobodno tržište je dobro, ali države moraju da se nekada umešaju u ekonomske aktivnosti. Pre svega se to dešava da bi se zaštitili učesnici, njihova prava i privatno vlasništvo, pa i svi građani. Zato su tu sudovi, policija, zdravstvo i škole. Država se meša u tržište, ubira poreze i raspoređuje novac kako bi pružila zaštitu i povećala ravnopravnost učesnika.
Primer: Porez je dodatak na cenu koji vi plaćate svaki put kada nešto kupite. Da se vi pitate ne biste platili porez. Ali, od njega se plaća doktor koga ćete posetiti kada se razbolite.
Životni standard
Razlike u životnom standardu su velike između zemalja. One zavise od količine dobara i usluga koje jedno društvo može da proizvede. Važno je da znate šta znači produktivnost, odnosno koliku vrednost možete da napravite vi i celo društvo.
Primer: Kineski radnik će zaraditi vrlo malo praveći plišane igračke, dok će naš programer iz Inđije za isto vreme uspeti da doprinese standardu zemlje značajno više pošto koristi znanja i veštine koje kineski radnik nema. Njegova produktivnost je tako mnogo veća.
Kada cene rastu?
Cene rastu kada država štampa novac. Tada se javlja inflacija. Odnos između domaće valute i stranih valuta se može menjati i na osnovu ponude i tražnje.
Primer: Sećate se štampanja para 1993. godine? To je inflacija zbog više novca kada su cene rasle svakog dana. Takođe, kada više njih želi da kupi evre, nego što ih ima koji žele da prodaju evre, tada će vrednost dinara padati. Što se upravo dešava u Srbiji.
Inflacija i nezaposlenost
Svako društvo može u kratkom roku da bira između inflacije i nezaposlenosti. To određuje Filipsova kriva, koja ukazuje da inflacija može na kratko da smanji nezaposlenost.
Primer: Više novca u opticaju će doprineti većoj tražnji za robom i uslugama pa samim tim i zapošljavanju.
Eto, sada vam je sve jasno. Još samo da vam neko kaže kako da zaradite sav taj keš. Možda vam pomogne tekst BIZNIS ZA POČETNIKE!
