Da li ste znali da lubenice i dinje pripadaju istoj porodici Cucurbitaceae, baš kao i krastavci, tikvice i bundeve?
Evo još nekih zanimljivosti o ovom divnom i korisnom povrću.
Najstariji dokumenti koji govore o lubenicama ukazuju da se ona gajila u dolini Nila u vreme starih Egipćana. Tako su u grobnici kralja Tutankamona pronađene njene semenke a to znači da su mu bile omiljena poslastica. Vekovima kasnije lubenice su se proširile po svetu i postale stvarno popularne.
Ali sortu koju danas jedemo je uzgojio Charles Fredric Andrus tek 1954. godine. Nazvana je ‘Charleston Gray’, a postala je popularna zbog veličine, oblika i ukusa. Zanimljivo je da danas gotovo sve lubenice potiču upravo od Charleston Graya.
Dinje su prvi put kultivisane u Iranu pre nekoliko hiljada godina. Dobra dinja mora da ima snažno izražen tropski miris, a njeno sočno meso najbolje je kada je na granici prezrelosti. Neke su toliko slatke da šećer bukvalno curi kroz koru. Dinju gurmani jedu i sa slanim jelima, recimo sa pršutom što je poznat specijalitet u skupocenim restoranima.
Dinje i lubenice imaju preko 90 posto vode, a pored nje i neke veoma korisne sastojke, minerale i vitamine. Zato ih je zaista zdravo jesti, pogotovo preko leta.
Inače nemoguće je spolja utvrditi da li su dinje ili lubenice zrele. Ipak, stručnjaci kažu da bi pre svega trebalo da pogledate žutu površinu sa donje strane. Ako je velika, žuta i prljava to znači da je duže rasla i vrlo verovatno zrela. Ako vas zanima još saveta za biranje lubenica kliknite ovde.
