Ove godine Mars i Zemlja će biti najbliže jedna planeta drugoj. To će se ponovno dogoditi za 15 godina. Hoćemo li do tada biti spremni da pošaljemo ljudsku posadu na Mars?
Planete će biti udaljene jedna od druge 56 miliona kilometara, što je ogromna udaljenost po zemaljskim standardima, ali skromna iz perspektive međuplanetarnih putovanja. Teoretski, jednosmerno putovanje prema Marsu u to vreme bi trajalo malo više od 200 dana (dok bi uobičajena dužina bila 250 dana).
Nažalost, nismo još spremni da pošaljemo ljude na Mars ove godine, ali smo u poslednje vreme napravili značajne napretke s roverima i robotima. Ipak, treba još dosta toga naučiti o sigurnom i pristupačnom slanju ljudi na Mars, ali sat otkucava.
Kada za 15 godina Zemlja i Mars ponovo budu tako blizu, NASA namerava da lansira prvu misiju na Mars sa ljudskom posadom. Spejs X ima još ambiciozniji datum – 2024.
A šta je problem? Prebacivanje ljudi na Mars košta. Današnjom tehnologijom, cena misije koja bi uključivala i povratak bila bi negde između 100 i 500 milijardi dolara. Jedini način da stvarno snizimo troškove je da napravimo višekratno iskoristive rakete.
Ima još problema.
Putovanje na Mars moglo bi da bude jako dosadno. Iako to nikada nije predstavljalo problem u Star Treku, činjenica je da dugi periodi bez stimulacije, kao i zurenje u ogromnu crnu prazninu svemira mogu dovesti do depresije i manjka pažnje. Iako astronauti prolaze kroz intenzivne psihološke testove, nijedna svemirska misija nije po pitanju dosade predstavljala izazov kao let na Mars.
Problem je i radijacija
Opasno svemirsko i solarno zračenje koje može da dovede do problema s vidom, demencije i raka. Put do Marsa u jednom smeru izložiće astronauta količini radijacije 15 puta većoj nego što je godišnji dozvoljeni limit radnika nuklearne elektrane.
Kako bi astronauti mogli da se zaštite? Postoje razne vrste štitova, ali radioaktivni zraci velike snage mogli bi to lako da probiju. Uz to, štitovi povećavaju masu, što povećava potrošnju goriva, što povećava troškove svake misije.
Kako onda to rešiti? Sledećih deset godina prioritet će biti istraživanje. Podaci s Međunarodne svemirske stanice, Marsove naučne laboratorije pa čak i Vojadžera 1 već nam pomažu u stvaranju detaljnije slike o ‘svemirskim vremenskim prilikama’, što će nam omogućiti bolje planiranje i tempiranje misija.
Na kraju se sve najverovatnije svodi na to da se do Marsa dođe što brže, te na taj način minimalizuje vreme izlaganja svemirskom zračenju. To bi značilo brže rakete.
Hoćemo li biti spremni za 15 godina?
Ne zna se. Radijacija nam bez svake sumnje predstavlja najveću pretnju. Jasno, izazovi slanja ljudi na Mars su ogromni, ali isto se odnosi i na prilike, pa definitivno postoji mogućnost da ćemo za 15 godina videti čoveka na Marsu.
