Virusi su ipak živi. I ne samo to već imaju zajedničku evolutivnu istoriju sa bakterijama, biljkama, životinjama i gljivama koje danas poznajemo.
Biolozi Gustavo Caetano Anolles i Arshan Nasir su uporediti proteine 3460 virusa i 1620 ćelija i ustanovili da osnovne strukture, koje proteinima daju kompleksan oblik, baš kao i genetski kod svih ćelija i virusa nose zajedničke karakteristike.
Uz to, naučnici tvrde i da su odgovorili na pitanje – da li su virusi uopšte živi.
Oni misle da jesu i da ima sve više dokaza da se mogu smatrati živim organizmima, a ne samo paketićima genetskog materijala. Naučnici ne mogu da se slože oko ovog pitanja, pošto virusi sami ne mogu da se razmnožavaju već im je za to potrebno da se ubace u ćeliju. Uz to nemaju metabolizam, hemijski proces koji proizvodi energiju neophodnu za život.
"Virusi jesu živi organizmi i samo koriste drugačiji način reprodukcije koji podrazumeva osvajanje ćelije", kažu naučnici dodajući da i neke parazitske bakterije koriste slične tehnike.
Caetano-Anollés i Nasir tvrde kako ćelije i virusi po svemu sudeći imaju zajedničkog predaka, organizam koji zovu proto-viroćelija.
On se pojavio tako rano u istoriji života da izgleda sasvim drugačije od ćelija koje danas poznajemo.
