Borba protiv plastičnih kesa postaje sve ozbiljnija. A kako i ne bi kada smo ove nedelje pročitali vest da je pronađen ogromni kit koji je uginuo zbog gomile plastike koju je progutao.
Sigurno i sami znate kakva je situacija kod nas. Srbija je zatrpana plastičnim otpadom, a kese vise sa drveća, zagadile su naše parkove, reke i šume:
UN su najavile snažnu borbu protiv plastičnog otpada a nedavno su i prvi maloprodajni lanci u Srbiji najavili da prestaju da daju plastične kese za džabe, kako bi kupce motivisali da nose platnene torbe za višekratnu upotrebu.
Dakle, plastika je loša. Naravno da jeste.
Samo, koliko su alternativne bolje?
E pa stvar je dosta komplikovana.
Obično se smatra da su najgore plastične kese za jednokratnu upotrebu, da su papirne kese malo bolje i da su platnene torbe najbolje za prirodu i životno okruženje.
Ali, trebalo bi uzeti više faktora u obzir. Recimo koliko materijala, energije, resursa se potroši za svako od tih rešenja. Koliko je skup transport i koliki nje njegov uticaj na životnu sredinu. Koliko košta proizvodnja i koliko vode se potroši i koliko gasova staklene bašte proizvede.
Jasno vam je da računica nije baš jednostavna, a da bi se došlo do sveobuhvatnog odgovora naučnici koriste takozvanu Procenu životnog ciklusa proizvoda (LCA) kojom analiziraju korišćenje resursa, proizvodnju, transport, korišćenje odlaganje i zagađenje.
Što se tiče plastičnih kesa one su obično napravljene od dva tipa plastike LDPE i HDPE. Pojednostavljeno, LDPE su one debele kese, a HDPE su one iz supermarketa.
Poslednje istraživanje Danske agencije za zatitu životne sredine je uporedilo čak 14 tipova torbi i kesa. Naučnici su zaključili da najmanji uticaj na prirodu daje korišćenje tankih kesa od LDPE plastike za kupovinu i onda njihovo ponovno korišćenje za đubre.
Stvar je u tome da su vrlo tanke, vrlo malo materijala koriste, vrlo se lako proizvode i vrlo efikasno prenose.
U poređenju sa njima, da bi recimo platnena torba ostavila podjednak uticaj na klimatske promene, mora da se koristi najmanje 52 puta, odnosno 149 ako je u pitanju organski pamuk.
Ali još je gora stvar kada se uporede sve LCA kategorije, onda je potrebno da se platnena torba koristi 7.100 puta, odnosno 20.000 puta ako je napravljena od organskog pamuka. A to je mnogo.
Papirne kese biste morali da koristite 43 puta.
Jasan zaključak je da su plastične kese, ukoliko se propisno odlože, definitivno izbor najbolji za prirodu i ekologiju.
Drugo istraživanje koje je uradila UK Environment Agency došlo je do sličnog zaključka. Oni misle da su najbolje kese od HDPE plastike. Čak i teže, deblje kese su bolje od drugih materijala, pod uslovom da su napravljene od materijala koji će se biorazgraditi.
Pa, kako da ipak smanjite uticaj na prirodu i uradite najbolju stvar?
Naučnici misle da bi trebalo da koristite plastične kese što je moguće više puta i onda ih iskoristite kao kesu za đubre. Đubre koje ćete baciti u kontejner, a ne u reku ili šumu.
Ali ni to nije kraj ove komplikovane priče.
Sve je više dokaza da je naše životno okruženje, a pre svega okeani i mora, bukvalno zatrpano mikro i nano komadićima plastike koji nastaju njenim raspadanjem. Problem je što oni ulaze u lanac ishrane i već postoje prvi dokazi o njihovom pogubnom uticaju i na zdravlje ljudi. Takva plastika utiče na našu hormonalnu ravnotežu ali i reprodukciju. Što ukazuje da je plastika u prirodi mnogo veći problem od kese na drvetu.
