Tokom 1405. godine kineski istraživač Zheng He je krenuo na prvo od sedam velikih pomorskih putovanja. Obišao je Indijski okean, a tokom sledećih 30 godina stigao je do istočne obale Afrike i Persijskog zaliva. To su istorijske činjenice oko kojih se manje više svi slažu.
Samo neki stručnjaci smatraju da je stigao i dalje. Mnogo dalje. Tačnije, do Amerike.
A ova mapa bi mogla da bude dokaz.
Nazvala je “Opšta karta celog sveta” i nastala je u 18 veku, ali kao navodna kopija mape iz 1418. godine koju je iscrtao Zheng He na osnovu svojih putovanja.
Ako je istina što tvrdi mapi a neki arheolozi se slažu, to znači samo jedno. Da su Kinezi otkrili Ameriku, nekih 70 godina pre Kolumba.
Mapa je otkrivena tek 2001. godine kada je advokat iz Šangaja Liu Gang kupio od lokalnog prodavca antikviteta za skromnih 500 dolara. Odmah je shvatio da ima nešto vredno, pa je posle analize stručnjaka moglo da se zaključi da je, ukoliko je mapa istinita, Zheng obišao severni i južni pol, Amerike, Mediteran i Australiju.
Čak je objavljena i knjiga u kojoj se tvrdi da su Kinezi do 1421. prakično obišli ceo svet i imali detaljne mape. Njen autor je Gavin Menzies.
I sam crtež je zanimljiv. Neki detalji su karakteristični za kineske mape, plava boja i talasi. Ali druge stvari su zapravo impresivne. Recimo pokazuje dve hemisfere sveta, što je način za prikazivanje okrugle zemlje na ravnom papiru.
Obrisi Amerike su vrlo jasni, a nacrtane su čak i reke. Vidi se Arktik, a Himalaji su predstavljeni kao najviše planine na svetu.
Ipak, većina istoričara se slaže da upravo ti detalji otkrivaju da mapa nije autentična.
Jedino Evropljani su svet predstavljali na ovaj način. Takođe, Evropljanima bi u to vreme trebalo najmanje 100 godina da obiđu svet, što je navodno Zheng He uradio za samo 30. A to je teško bilo moguće.
Takođe, Arktik se prvi put pojavljuje 1593. godine na kineskim mapama, dok je ustanovljeno da su Himalaji najviše planine tek u 19. veku.
“Ova karta je potpuna budalaština”, kaže profesor Timothy Brook sa the University of British Columbia. On smatra da je mapa samo kopija neke evropske mape sa kraja 17. veka uz detalje koji su dodati kasnije.
Brook kaže da je mapa ipak zanimljiva, pošto se tek nedavno otkrivaju detalji o putovanjima kineskog istraživača. On je nesumnjivo bio veliki moreplovac ali se za njega saznalo tek krajem devedesetih godina dvadesetog veka, kada je praktično proglašen nacionalnim herojem.
Nedavno je i predsednik Kine Xi Jinping ocemio da je Zheng He jedan od najvažnijih inovatora u istoriji Kine. On nije tvrdio da je He pronašao Ameriku ali jeste istakao da su njegova putovanja bila inspiracija za Put svile, ekspanziju i uticaj Kine koji se širio po svetu.
Zanimljivo je i da su svrhe putovanja Kolumba i Hea bile potpuno različite. Kolumbo je putovao iz čisto komercijalnih razloga, dok je Zheng He bio na diplomatskoj misiji.
Posle njegove smrti, Kina nije nastavila da šalje moreplovce na slična putovanja.
I za kraj kuriozitet.
Evo poređenja Kolumbovog broda Santa Maria i broda kojim je plovio Zheng. Santa Maria je manja da budemo precizni:
