Veštačka inteligencija poslednjih nekoliko godina se razvija neverovatnom brzinom. Računari danas mogu da upravljaju avionima, tumače medicinske nalaze i pregledaju forenzičke dokaze. Algoritmi su u stanju da slikaju umetnička remek-dela i komponuju simfonije. Google razvija veštački etički sistem, uz pomoć koga će automobili te kompanije moći da donose moralne odluke u slučaju saobraćajnih nesreća.
Ali, i pored ogromnog potencijala koji veštačka inteligencija nudi, deo naučnika i intelektualaca je zabrinut zbog trenutka kada će mašine postati svesne sebe. I ne samo to već i racionalni učesnici društva, bića sa emocijama, svešću i samosvešću. A taj trenutak se nesumnjivo približava i to vrlo brzo.
“Razvoj potpune veštačke inteligencije mogao bi da znači kraj ljudske vrste”, kazao je slavni fizičar Stephen Hawking za BBC 2014. godine.
“Kada ljudi razviju veštačku inteligenciju, ona će početi da funkcioniše samostalno, sama će sebe nadograđivati sve brže i brže. Ljudi, koji su ograničeni sporom biološkom evolucijom, neće moći da se nose sa tim i na kraju će izgubiti svoju moć.”
Zbog ovih opanosti, više od 8.000 osoba, uključujući Hawkinga, Noama Chomskog i Elona Muska, potpisalo je otvoreno pismo sa upozorenjem na opasnosti razvoja veštačke inteligencije.
Ali, dok se većina kritičara veštačke inteligencije bavi njenim uticajem na ekonomiju i vlast, postoji i druga, etička ili duhovna dimenzija koja uopšte nije zanemarljiva.
Veštačka inteligencija će biti najveći etički izazov za našu civilizaciju još od Teorije evolucije, smatra kolumnista Jonathan Merritt u tekstu za The Atlantic.
On misli da je pred nama vrlo uzbudljiv period, poput onoga iz vremena Darvinove Teorije evolucije.
Istorija je puna primera kako velika naučna otkrića imaju ogroman uticaj na religiju i društvo.
Kada je Galileo zagovarao heliocentrizam u 17. veku, to je promenilo naše tumačenje Biblije. Kada je Čarsl Darvin objavio svoju Teoriju prirodne selekcije u 19. veku to je u korenu promenulo naše stavove o nastanku života i ljudi.
Isto tako, kada napravimo autonomne robote, to će otvoriti brojna pitanja i dileme. Verovanto će se u korenu promeniti naša shvatanja sveta oko nas, društva, ljudi, prirode, morala…
Recimo, neki naučnici već traže zabranu proizvodnje autonomnih robotskih vojnika. Upravo zato što se ne zna čija bi bila odgovornost za eventualne ratne zločine koje počine.
Postoje i praktična pitanja.
Da li će vozilo sa auto pilotom u slučaju saobraćajne nesreće ubiti pet pešaka ili dvoje ljudi u automobilu? A krivi su recimo ljudi koji su iskočili pred auto na sred auto puta. Ko će postaviti etičke norme za robote?
Ali ni to nije sve.
Nedavno je Papa Franja rekao da bi Crkva prihvatila vanzemaljce. Da li to onda važi i za sve inteligentne oblike života?
Kada roboti postaju samosvesni, možda će odlučiti da postanu vernici. Da li će crkva prihvatiti robote, koji su nesumnjivo inteligentni, racionalni a koji će možda imati i iskrene emocije. Ako imaju sve to da li će imati i dušu?
Deluje vam kao čudno ovo pitanje?
Ali setimo se tehnologije genetskog kloniranja ili čak in vitro oplodnje.
U oba slučaja ljudi stvaraju inteligentna bića, i većina ljudi bi se verovatno složila da ona imaju dušu.
Jasno vam je da sva ova pitanja otvaraju brojna pitanja, etička, moralna, teološka.
I za sada nemamo odgovore na njih…
