Slovenski jezici se prostiru dobrim delom Istočne Evrope. Ali, iako pripadaju istoj grupi jezika razlike su obično toliko velike da je međusobna komunikacija skoro nemoguća. Takav je slučaj recimo sa srpskim i ruskim, koji se zapravo poprilično razlikuju. Neki drugi su sličniji, na primer slovački i srpski gde je komunikacija moguća.
Ali zamislite da postoji jezik koji razume svih 400 miliona Slovena?
Ta ideja zapravo uopšte nije nova. Prvi je o njoj razmišljao jedan Hrvat i to dok je u Sibiru radio na svom delu po imenu: Grammatično Iskazanije ob russkom jeziku (Knjiga gramatike ruskog jezika). I pored ovog imena, on u svojoj knjizi zapravo nije opisao ruski jezik nego presek slovenskih jezika i gramatiku zasnovanu na zajedničkim elementima pre svega ruskog, srpskog i hrvatskog jezika.
Evo primera njegovog univerzalnog slovenskog jezika:
“Iazika sowerszenost iest samo potrebno orudie k mudrosti, i iedwa ne stanowito iee zname. Czim kiu narod imaet izradney iazik, tim prigodnee i witwornee razprawlyaet remestwa i wsakije umitelyi i promisli. Obilie besedi i legota izgowora mnogo pomagaet na mudrich sowetow izobretenie i na wsakich mirnich i ratnich del leznee obwerszenie.”
Da, ništa se ne razume.
Prvi koji je pokušao da zaista i napravi univerzalni jezik Slovena bio je Slovak Ján Herkeľ. On je 1826. godine predložio uvođenje Vseslovanskog jazyka.
Evo kako bi zvučao:
“Za starego vieku byla jedna kralica, koja mala tri prelepije dievice: milicu, krasicu a mudricu; vse tri byle bogate, okrem bogatstva milica byla pokorna, krasica uctiva a mudrica umena.”
Što je već razumljivije i znači: “U stara vremena bila je jedna kraljica koja je imala tri veoma lepe ćerke, Milicu, Krasicu i Mudricu. Sve tri su bile bogate a pored toga Milica je bila skromna, Krasica je bila vaspitana, a Mudrica je bila mudra”
Priznaćete da Vseslovenski jezik možemo da razumemo mnogo bolje. Ipak, razlog je verovatno što ga je pravio Slovak, a slovački i srpski su vrlo, vrlo bliski jezici.
Nešto kasnije, jedan Čeh po imenu Josef Konečný je 1912. godine u Pragu je predložio Slava-Esperanto.
Evo njegovog primera:
“Hej, Slované, naši lepo slovanó rěč máme, dokud naše věrne serce pro náš národ dame.
Što bi značilo otprilike:
“Hej Sloveni, naši lep slovenski jezik imamo, koji bi od našeg srca našim narodima dali.”
Ovo se već nešto teže razume. Verovatno zato što je kao osnova iskorišćen Češki, koji je manje sličan srpskom.
Još nekoliko ideja je bilo: Rus Vsevolod Evgrafovich Cheshikhin je 1915. godine predložio jezik Neposlava, zasnovan na Esperantu ali i lokalnim korenima slovenskih jezika. Onda su 1954. godine lingvisti iz Čehoslovačke počeli rad na mežduslavjanskom jeziku. Bio je zasnovan na Ruskom i Češkom i nastao je pod političkim okvirom Sovjetskog Saveza. Njegovi autori nisu baš uspeli da naprave nešto što bismo razumeli.
Evo primera:
“V meždunarodnich jezikach dlužno stvorit taki cennosti, ktori budu znacit veliki prinos v oblasti nauk, izučenija jezikov, techniki, umenij itd”
Što znači:
“U međunarodnim jezicima neophodno je napraviti takvu vrednost koja bi dala veliki doprinos u području nauke, učenja jezika, tehnike i umetnosti”
Na kraju, tu je i relativno novi slovjanski. Njega je grupa lingivsta iz različitih zemalja predložila 2006. godine. Ideja je bila da se pronađe zajednički skup za sve slovenske jezike.
Gramatika i rečnik slovjanskog se zasnivaju na sličnostima i zajedničkim osobinama svih jezika slovenske grupe. Slovjanski bi mogao da se piše i latinicom i ćirilicom. Autori su pokušali da pokrenu internet novine Slovianska Gazeta na ovom jeziku, ali su odustali 2011. godine. Smatra se da je oko 500 ljudi ovladalo ovim jezikom.
Evo jedne vesti na slovjanskom:
“Ratko Mladič pŕvý raz objavil sę prėd Međunarodnym Karnym Tribunalòm za byvšų Jugoslavijų v Hagě. On je byvší bosnijskosŕbskí general-pòlkovnik podzrěvaný za genocid Bošňakov i bosnijskih Hṙvatov.”
Ovo verovatno razumete, ali možda zato što vam je tema poznata. Evo druge vesti:
Běloruskògo opozicijnògo aktivista Andreja Sannikava osųdili za organizovaňje masovyh nespokojstòv k uvęzňeňju na pęť godov. Lani on učęstnil v protestah osporujųćih rezultaty prezidentskih vyborov.
Ili:
Vyše mnogo než sto aùtomobilistov zablokovalo Minsk kak protest protiv udrågějšeňju benzina.
Pa, recimo da se razume 50/50.
A evo i vica na slovjanskom:
Prihodi muž do doktoru i govori:
– Pan doktor, ja imam problem. Mislj, čo ne možu imać detka.
– Prečo vi tak mislite?
– Preto čo moj otec tož ne imal detka, i moj ded ih tož ne imal.
– Vaš otec i vaš ded ne imali detka? Izvinijte, ale togda vi otkude jeste?
– Ja? Iz Dnepropetrovska
Hm, možda je Rusima smešno, ali nama iskreno baš i nije nije.
Iako su ideje Panslovenstva nastale iz plemenitih namera, čini nam se da bi u praksi, što iz očiglednih razlika u jezicima, ali i velikim političkim komplikacijama bilo vrlo teško napraviti jezik koji bi zaista svi Sloveni mogli da koriste.
Želám vám pekný deň!
