Da li znate da je svet već dostigao maksimum proizvodnje hrane. Recimo pšenice smo najviše požnjeli 2004. godine, jaja prikupili daleke 1993. a mlečne proizvode napravili još 1989. Naučnici kažu da su ti podaci poprilično zabrinjavajući, odnosno da bismo uskoro mogli da se suočimo sa nedostatkom hrane. Pogotovo imajući u vidu rast populacije.
Novo istraživanje je analiziralo proizvodnju 27 obnovljivih kao i neobnovljive izvore i kako su se menjali u poslednjih 50 godina. Zaključak do koga su došli je da ubrzanog rasta u proizvodnji hrane više neće biti. Odnosno, nema više lakih rešenja. Već smo iskoristili plodno zemljište, stvorili moćne pesticide i đubriva.
Napravili smo čak i genetski modifikovane organizme koji su povećali količinu hrane. Iako nije sasvim jasno kako se to odražava na zdravlje ljudi i životinja.
Ali šta je sledeće?
Autori studije smatraju da smo blizu teorijskih limita u efikasnosti proizvodnje. Zato bi rešenje trebalo da potražimo na drugom mestu. Recimo da prestanemo da bacamo hranu.
Po poslednjim podacima i do 40 procenata hrane završi na đubrištu neiskorišćeno, što je skandalozno i potpuno neodrživo, zaključuju istraživači.
