Fizičar Stephen Hawking još 1974. godine izneo je teoriju po kojoj crne rupe najverovatnije emituju određenu količinu radijacije. Što je dosta revolucionarno pošto se smatralo da one usisavaju bukvalno sve u sebe i baš ništa ne može da izađe iz njih.
Ali najzad je čini se dokazano da je bio u pravu.
Stephen Hawking je 1974. godine obasnio da bi jako gravitaciono polje na rubu crne rupe moglo da prouzrokuje stvaranje parova čestica i antičestica, kao što se to prema kvantnoj teoriji sve vreme događa u svemiru.
Ako ove čestice nastaju tik van horizonta događaja crne rupe, onda je moguće da se pozitivni član para otisne dalje u svemir, dok negativnu česticu apsorbuje crna rupa.
Pozitivne čestice ‘beže’ zahvaljujući tome što putuju brzinom koja je veća od brzine svetlosti.
Profesor Džef Štajnhauer sa Izraelskog tehnološkog instituta u Haifi demonstrirao je ovaj efekat stvarajući crnu rupu koja je umesto svetlosti apsorbovala zvuk.
Rezultati merenja pokazali su da tom prilikom nastaju parovi fonona, pri čemu jedna čestica putuje brže od zvuka, što potvrđuje postojanje kvantnog dejstva Hawkingove radijacije.
Ova pojava dogodila se dovoljan broj puta da naučnik slobodno zaključi da su ti fononi ‘povezani’ i da prvi put ima priliku da vidi kvantni efekat Hokingove radijacije u laboratorijskim uslovima.
Istraživanje je objavljeno u magazinu Nature Physics.
