U rano jutro 26. arila 1986. godine eksplodirao je četvrti reaktor u nuklearnoj elektrani Černobil. Ogromna količina radijacije izletela je u atmosferu. Bila je i ostala to najveća nuklearna katastrofa koja se ikada dogodila.
Posle nesreće, SSSR je slao na hiljade radnika, takozvanih likvidatora koji su čistili radioaktivni materijal i napravili betonski sarkofag koji je sprečio dalje širenje radijacije.
Vremenom, sarkofag je propao.
A danas počinje postavljanje novog, čeličnog pokrova koji bi trebalo da ostane čitav najmanje sledećih 100 godina.
Izgradnja je počela pre 4 godine i to novcem koji je obezbedila Evropska banka za obnovu i razvoj. Troškovi izgradnje konstrukcije su oko 1.5 milijardi evra.
Sarkofag je širok 275 metara i visok 108 metara i kao takav je najveća pokretna građevina ikada napravljena. Sarkofag je već sklopljen a danas je počelo njegovo premeštanje, kako bi prekrio reaktor.
Ukoliko sve bude po planu, posao će biti završen do 29. novembra.
Evo kako se sve dogodilo
Sve je počelo kao ideja da se reaktor 4 testira uz alternativne sisteme hlađenja. Trebalo bi da znate da čak i isključeni nuklearni reaktori moraju da se hlade kako ne bi došlo do topljenja jezgra. Pre eksperimenta je došlo do nekoliko problema koji su uzrokovali nesreću. Iako su mladi inženjeri ukazivali na odstupanje od procedura partijski sekretari su insistirali na testiranju reaktora, kako bi dobili unapređenja pa i bonuse. Sistem za hlađenje je isključen u 1:23 sati. Rezervni sistem za hlađene na dizel motore se uključio po planu, ali mu je potrebno više od minuta da počne sa radom u punoj snazi. Toliko je bilo dovoljno da se toplota nakupljena u pripremnim fazama testa, koje su obavljene van definisane procedure, toliko proširi da je dovela do eksplozije. Inženjeri su pokušali gašenje reaktora, ali je bilo prekasno da se bilo šta uradi. Postoje osnovane sumnje da je i prilikom izgradnje reaktora došlo do ozbiljnih bezbednosnih grešaka. Kako bi dobili unapređenja partijski rukovodioci zaduženi za izgradnju i pokretanje reaktora se nisu pridržavali svih procedura i bezbednosnih mera.
Posle nesreće
Najmanje 50 radnika i vatrogasaca je odmah ili nekoliko dana posle nesreće umrlo od posledica radijacije. Stanovnici grada Pripjat su evakuisani tek 2 dana posle eksplozije, zbog spore reakcije predstavnika vlasti. Većina ih je zbog toga izložena ogromnim količinama radijacije. U krugu od 30 kilometara iseljeno je 150 sela. Zvaničnici Rusije su priznali da se katastrofa dogodila tek 3 dana posle nesreće kada su švedski naučnici otkrili povećanu radijaciju u svojim nuklearnim centralama. Oblak radioaktivnih čestica je mesecima kružio iznad Evrope, a posledice su se osetile čak i na Balkanu. Ruski vojnici su mogli da biraju da li će provesti nekoliko minuta u Černobilu ili 3 godine u Avganistanu. Oni su nazvani likvidatori, a mnogi od njih su vrlo brzo umrli, pa se danas smatra da je Avganistan bio bolji izbor. Koliko ja bila radijacija može da se vidi na fotografiji nastaloj na krovu reaktora, gde pri dnu snimka može da se primeti zračenje. Sanacija reaktora i izgradnja sarkofaga je tada koštala 18 milijardi dolara i neki ekonomisti smatraju da je upravo ona bila osnovni razlog za raspad Sovjetskog saveza.
