Ako ste mislili da nećete čuti neverovatniju priču iz Sovjetskog Saveza od recimo neverovatnog nestanka planinara na obroncima Urala, samo pročitajte ovu priču.
Ova misterija podrazumeva najveću nuklearnu katastrofu u istoriji naše planete, super tajnu vojnu bazu u blizini Černobila, nikad objašnjene zvukove koji se čuju širom planete i brojne teorije zavera.
Sve počinje u julu 1976. godine kada su radio amateri na zapadu prvi put čuli misteriozni zvuk na svojim prijemnicima. A pošto se zvuk čuo širom sveta svima je bilo jasno da je u pitanju izuzetno snažan signal nepoznatog porekla.
Ovo je zvuk:
Ubrzo je triangulacijom ustanovljeno da zvuk potiče iz Sovjetskog Saveza, tačnije Ukrajine i to iz vojne baze u blizini nuklearne elektrane u Černobilu.
Zvuk se pojavljivao iznenada, trajao ponekada samo par minuta a ponekad i danima. Signal je uvek bio frekvencije 10 Hz. Na zapadu i posebno u Americi ka kojoj je signal bio usmeren brzo su se pojavile različite teorije. Od toga da Sovjeti pokušavaju da utiču na mentalno stanje Amerikanaca, pa do toga da zvuk služi za kontrolu vremenskih prilika.
Zbog specifičnog ponavljajućeg zvuka, signal je nazvan Ruski Detlić.
Posle nekog vremena, zapadni vojni stručnjaci su procenili da je vrlo verovatno u pitanju specifični radar koji koristi kratke talase kako bi mogao da snimi i nebo iza horizonta, što je bio izazov u vreme hladnog rata. Odnosno, sistem je trebalo da pruži dovoljno vremena za odgovor na nuklearni napad. I to bi trebalo da je to zar ne? Kraj priče.
Zapravo ne.
flickr: Justin van Dyke
Vojni dokumenti o ovom sistemu su i danas zapečaćeni, pa velo tajne o sistemu nikada nije do kraja otkriveno.
Ali ovde prava misterija tek počinje.
Da li postoji nešto više oko cele te priče, nešto što Sovjetska vlada nije dozvoljavala da dospe u javnost? I da li postoji veza između katastrofe u Černobilu i misterioznog sistema koji se nalazio praktično u dvorištu nuklearke.
Ukrajinski umetni i istraživač Fedor Aleksandrovič misli da itekako ima.
On smatra da su nuklearna nesreća u Černobilu i sistem Ruski detlić povezani.
Ovo je teorija, a potvrdili su mu je brojne izjave aktera samih događaja koje mogu da se vide i u dokumentarnom flmu Russian Woodpecker.
Dakle, moćni i revolucionarni radar je počeo da radi 1976. godine zastrašujući ceo svet.
Istovremeno, njegovi kreatori i vođe projekta su vrtoglavo napredovali u hijerarhiji Sovjetskog Saveza i Komunističke partije.
Ali onda se dogodilo nešto nepredviđeno. Sredinom osamdesetih ustanovljeno je da sistem zapravo ne radi. Izgradnja radara i održavanje Duge kako je sistem antena nazvan su bile bačene pare. A kazna za rasipanje državnih para u Sovjetskom Savezu je bila – SMRT. Problem je bila polarna svetlost, koja je ometala signal radara. A ceo sistem je koštao kao izgradnja dve nuklearne elektrane. Što je jako, jako mnogo para, pogotovo za osiromašeni Sovjetski Savez.
Komisija koja bi to svakako ustanovila je trebalo da ispita ceo sistem u drugoj polovini 1986. godine. Nesreća u Černobilu se dogodila u aprilu 1986. godine.
Slučajnost?
Fedor smatra da nije i da su funkcioneri iz Moskve namerno izazvali nesreću u Černobilu kako bi se zaboravilo na propast projekta Ruski detlić.
Prema zvaničnim izveštajima, do nesreće je došlo usled greške u vertikalnim šipkama koje kontrolišu rad reaktora, kao i zbog osoblja koje je neadekvatno obučeno za rad na novodizajniranom reaktoru. Međutim, brojne teorije dokazuju drugačije. Odnosno, dokazano je kako su vođe Komunističke partije vršile pritisak na lokalne funkcionere da sprovedu visoko rizični test reaktora. Dnevna smena inženjera je kategorično odbila da to uradi ali su manje iskusni i mlađi inženjeri iz noćne smene popustili pod pritiskom iako su i sami znali da srljaju u katastrofu.
Moskva je najveću nesreću u istoriji čovečanstva krila čak 36 sati od svojih građana i nisu uradili praktično ništa da ih zaštite. Stanovnici obližnjeg Pripjata su najviše ozračeni pošto su evakuisani tek posle skoro 2 dana. Za nesreću se saznalo tek kada je u zemljama zapadne Evrope otkriveno povećanje radijacije. GreenPeace tvrdi da je ukupno 200.000 ljudi preminulo zbog zračenja i neadekvatne reakcije Sovjetskog Saveza.
Oblak radioaktivnih čestica je mesecima kružio iznad Evrope, a posledice su se osetile čak i na Balkanu. Ruski vojnici su mogli da biraju da li će provesti nekoliko minuta u Černobilu ili 3 godine u Avganistanu. Oni su nazvani likvidatori, a mnogi od njih su vrlo brzo umrli, dok je većina obolela od malignih bolesti. Danas se smatra da je Avganistan bio bolji izbor.
Sanacija reaktora i izgradnja sarkofaga je tada koštala 18 milijardi dolara i neki ekonomisti smatraju da je upravo ona bila osnovni razlog za raspad Sovjetskog saveza.
Ali vratimo se na bizarni radar viši od Velike Piramide u Gizi.
Vojske zapadnih zemalja i radio amateri su pratili rad Ruskog detlića vrlo posvećeno i ustanovili da se učestalost signala smanjila upravo od sredine osamdesetih da bi končano misteriozno utihnula 1989. godine.
Ali ni to nije kraj priče.
flickr: engyles
U međuvremenu su se pojavile modernije tehnologije koje su zamenile ovakve radarske sisteme. Sateliti danas u trenutku otkrivaju lansiranje raketa bilo gde na planeti zemlji, mnogo efikasnije, brže i jeftinije.
Što znači da su ovakvi radari sasvim prevaziđeni pa i nepotrebni.
Zbog čega je pomalo čudna činjenica da se Ruski detlić od nedavno ponovo čuje širom planete.
Ovog puta signal potiče iz samog središta Rusije.
