Bojan Bošković

Objavio

новембар 2, 2007

Mikro: U kojoj meri i na koji način su brze tehnološke promene i pre svega moderne komunikacije uticale na Exit. Koliko se Exit promenio?

Bojan Bošković: Sigurno da su tehnološke promene dosta uticale na razvoj festivala i naše organizacije. Na primer, danas većinu ulaznica prodamo putem Interneta i to značajno unapred – dozvoliću sebi da kažem da smo u tome pioniri u Srbiji. Internet je danas osnova naše komunikacije sa publikom. Ali, sigurno se sećate da smo mi web tretirali kao važan medij još od svojih početeka, u vreme kad u Srbiji nije bio ni blizu važan kao danas. Isplatilo se.

Mikro: U jednom intervuju si citirao Bila Gejtsa koji kaže: "Mi smo uvek godinu i po dana udaljeni od potpune propasti i finansijskog kraha", dodajući da si ti svaki put na samo par nedelja od finansijskog kraha? Da li je to neophodno da bi neki projekat bio toliko uspešan?

Bojan Bošković: Dobro, bilo je tu preterivanja u dramske svrhe, ali ima tu i istine. Rizik je sastavni deo posla. Uviđam potrebu za stalnim ‘dizanjem uloga’, novim poljima koje otvaramo, novim izazovima koje je potrebno preuzeti. Svaki dan je stvarno novo iskustvo. Ovako veliki projekat u Srbiji, u kojoj ima još toliko toga da se reši da bi zemlja normalno funkcionisala, ponekad više podseća na minsko polja, a sigurno da nosi mnoštvo rizika.

Mikro: U kojoj meri se služite modernim tehnikama u donošenju odluka i komunikaciji sa posetiocima (npr. istrazivanja tržišta ili direktni marketing kroz prikupljanje podataka o posetiocima)? Da li koristite neki informacioni sistem i baze podataka koji vam pomažu u recimo odabiranju izvođača?

Bojan Bošković: Svake godine radimo brojna istraživanja u saradnji sa organizacijam i institucijama specijalizovanim za taj posao. Ona nam služe za planiranje brojnih segmenata festivala, uključujući i planiranje programa festivala. Koncert Red Hot Chilli Peppers je direktan rezultat višegodišnjih istraživanja.

Mikro: Exit je nedavno dobio nagradu Zlatni superbrend kao najpopularniji domaći brend. Da li misliš da je Exit uspeo da se izbori za ovakvu reputaciju i kod evropske publike i kakve su ocene stranih corporate brand konsultanata čije je usluge Exit koristio?

Bojan Bošković: Mi smo naravno još uvek mnogo poznatiji u zemlji i regionu nego u svetu, ali u izvesnom smislu kod onih koji nas tamo znaju imamo i prestižniji status nego kod domaće publike. Zapadnoevropska publika ima iskustvo brojnih festivala i u poređenju sa njima mi smo po mnogo čemu jedinstveni i drugačiji. Naša konkurencija je i naša prednost. Ovde nas ljudi mahom porede sa prošlogodišnjim Exitom. Nedavno je na MSN.com, drugom po posećenosti sajtu u svetu, izašla lista Top Music Festivals for the Masses na kojoj smo se mi našli na četvrtom mestu, ispred Glastonberija. Nismo koristili usluge stranih corporate brand consultanata, ali ocene koje dobijamo od partnera iz sveta su odlične.

Mikro: Da li misliš da je dovoljno izgrađena Exit zajednica? Kakve su reakcije na Myexit.org portal i u kojoj meri on pomaže u stvaranju veza festivala i posetilaca?

Bojan Bošković: Nas pokreće to što smo retko zadovoljni postignutim, uvek nađemo nešto što se može popraviti – tako je i sa EXIT zajednicom. MyExit.org je odlično startovao – do sada ima 3.000 korisnika i što je još mnogo važnije prepun je zanimljivih sadržaja. U prošlom broju nedeljnika Vreme izašao je vrlo pohvalan tekst o portalu. Ali, sigurno da to sve može da se unapredi, na čemu upravo radimo. Mislim da će ova zajednica imati i svoj stejdž na festivalu.

Mikro: Kako izgleda komunikacija sa nekim super popularnim bendovima ako nemate diretne kontakte menadžera. Da li pošaljete mail – zdravo mi smo iz Exita, sigurno ste čuli za nas… Kakva je reputacija Exita u tom slučaju?

Bojan Bošković: Uvek je moguće naći kontakt sa nekim ko radi sa najvećim zvezdama. Naravno, što bliže priđete, manje je posrednika i napravićete bolji posao. Naša reputacija u tom svetu je odlična. Zna se da je EXIT dobar festival, drugačiji festival i da smo mi ekipa koja poštuje dogovore. Još uvek ima onih koji traže dodatne garancije za ovaj deo sveta, ali i to polako nestaje.

-Nemanja Nikolić

Tekst preuzet iz časopisa Mikro