Već četvrtu godinu za redom gej organizacija Kvirija centar, čiji si aktivista objavljuje kalendar. O čemu se zapravo radi?
Kvirija kalendar je jedini kalendar u svetu na kome poznate ličnosti javno podržavaju gej prava. Ovu činjenicu, na koju smo veoma ponosni, saznali smo tek radeći kalendar za 2010. Naime, širom sveta poznati podržavaju akcije gej organizacija, ali ovakav kalendar još niko nije napravio. U recenziji prošlogodišnjeg izdanja čuveni dizajner Mirko Ilić je rekao da je takav kalendar hrabar čak i za Njujork.
Ko se od poznatih ličnosti do sada pojavio na Kvirija kalendaru?
Velike zvezde: Mira Karanović, Biljana Srbljanović, Svetozar Cvetković, Marko Vidojković, Aleksandra Kovač, Marko Nastić, Maja Uzelac, Lena Bogdanović, Milica Tomić, Janko Baljak, Biljana Cincarević, Srđan Valjarević, Sonja Vukičević, Ida Prester iz Lolobrođida. Pored poznatih osoba pojavljuju se i aktivisti različitih organizacija što je nama veoma važno.
A ko se ove godine našao na kalendaru?
Jelena Maćić, Luna Lu, Maša Rebić, Sandra Perović i Severina. Pored njih pojavljuju se i prijateljice naše organizacije, feministkinja Jelena Višnjić, poznata švedska književnica Kristina Vasholm kao i mladi beogradski filozof Nikola Herman.
Šta je cilj kalendara?
Pre svega da na zanimjivi i pozitivan način društveno angažujemo što više ljudi. Postoji uverenje da je aktivizam jedino priča o nasilju i nezadovoljstvu ukoliko neko pripada nekoj manjini. Međutim, kalendar nudi drugu priču: podršku, razumevanje, solidarnost i poručuje da smo jednako vredni bez obzira na to ko smo i šta smo.
Da li ste očekivali ovoliku popularnost kalendara?
Ne. U početku smo želeli da uradimo nešto kreativno i nesvakidašnje, ali smo za tri godine već imali gomilu kolekcionara našeg kalendara. Takođe, on je dobio svoje mesto u kulturnom životu grada. Ove godine na promociji je bilo 300 ljudi što je veliki uspeh za jedan ovakav projekat i dobar pokazatelj da se pozitivna ideja širi. U susret nam je čak izašla i izdavačka kuća Taschen tako da se uz njihova izdanja kalendar dobija u IPS knjižarama širom Srbije. Ove godine kalendar su podržali i brojni dizajneri poput Danijele Biškup i sestara Proković.
Zašto je zalaganje za gej prava važno?
Gej prava su ljudska prava, ne radi se o posebnim pravima. Recimo, pravo na brak, pravo na nasledstvo i slična već postoje ali nisu dostupna gej osobama. U praksi to bi značilo da moj partner i ja živimo zajedno godinama, steknemo imovinu i ukoliko se nekome nešto desi, ovaj drugi ne može to da nasledi. Kada bi takve stvari bile zakonom regulisane svima bi bilo lakše, i društvu i gej ljudima. Ovako moramo da se snalazimo na druge načine.
Kakvo je stanje gej prava u Srbiji?
Stvari se menjaju. Skorašnja istraživanja pokazuju da su mlađe generacije tolerantnije prema gej pitanjima, dok se recimo, na facebook-u primećuje da mladi sve ranije prihvataju svoju seksualnu orijentaciju. Pored mladih, žene su takođe vrlo senzibilisane po tom pitanju.
Da li je to razlog zbog koga ste pokrenuli kampanju Prijateljstvo koje traje posvećenu prijateljicama gej muškaraca?
Da. Žene su oduvek bile na našoj strani. Prve javne pobornice gej prava bile su holidvudske zvezde Me Vest i Džudi Garland što je malo poznato u javnosti. One su dobile titule gej ikona, ali nisu dobile priznaje da su bile aktivistkinje. Kroz svoje akcije Kvirija centar čini vidljivim zalaganje žena za gej prava pa neprestano sarađujemo sa ženama iz raznih oblasti.
Na čemu ste zasnovali kampanju?
Na relevantnim istraživanjima. Psihološkinja Maša Valkanou došla je do podatka da preko 60% gej muškaraca u Srbiji svoju seksualnu orijentaciju najpre saopšti bliskim drugaricama. Istraživanje Gej-strejt alijanse pokazuje da preko 50% žena ima pozitivan stav prema gej pravima. Ako tome dodamo pomenute fenomene gej ikona i sve što sa sobom nosi popularna kultura (kao što su serije Seks i grad ili Vil i Grejs), bilo je dovoljno da napravimo ovu kampanju, pokrenemo sajt kafenisanje.com i kažemo HVALA svim našim drugaricama – poznatim i nepoznatim.
Šta bi poručio mladim gej ljudima u Srbiji?
Da budu hrabri, da vole sebe, svet oko sebe i da se redovno zaljubljuju. Naša sloboda zavisi od nas samih. Nekada je bila hrabrost ofarbati kosu u crveno ili imati minđušu u pupku, a danas je to prihvatljivo. Da puno mladih ljudi nije reklo „baš me briga šta drugi misle, meni se ovako dopada“ ništa se ne bi promenilo. Čvrsto verujem da će ljubav promenit svet i zato samo napred, punim plućima i pametno.
