Na proleće smo pisali o iBikeBelgrade biciklističkim turama po Beogradu. Na kraju sezone urednici Domino Magazina su razgovarali sa Ralphom der Zijdenon, koji vodi ovaj projekat, ali i ima neke ideje kako da Beograd postane bolje mesto za bicikliste i život.
Predstavi se našim čitaocima?
Zovem se Ralph van der Zijden, imam 33 godine, rođen sam i odrastao u Ševeningenu u Holandiji. Živeo sam u Amsterdamu 8 godina, studirao Sociologiju i Međunarodne odnose. Za vreme studija posećivao sam Balkan i posle toga počeo da radim u regionu za nevladine organizacije i vlade.
Kada si shvatio da želiš da živiš u Beogradu?
Za vreme jedne radne posete Beogradu toliko sam uživao, da nisam hteo da se vratim kući. Sećam se da sam gledao Beograd iz taksija na putu ka aerodromu i zaljubio se u grad, baš kao što se zaljubite u devojku. Svaki put kada sam se vraćao u Holandiju, nedostajali su mi prijatelji, ulice, atmosfera, sve… Dakle, odlučio sam da dam otkaz u Holandiji i preselim se. Finansijski to nije bila najpametnija odluka, ali uživam u svom izboru svakog dana.
Da li misliš da je donekle čudno da jedan Holanđanin dođe u Srbiju i započne posao?
Da, možda je čudno, ali dolazio sam u region 7 godina i znao sam šta da očekujem do Srbije. Administracija nije baš efikasna, u najmanju ruku, a ne može ni sve da se isplanira, kao što smo navikli u Holandiji. Ali, došao sam sa jednim koferom i nisam imao mnogo planova, što se ispostavilo kao dobra strategija. Prijatelji odavde su mi pomogli da se smestim.
Takođe, Holanđani već mnogo vekova putuju po svetu i osnivaju kompanije, tako da nam je to na neki način u krvi. Znam još nekoliko Holanđana koji su došli u Beograd i ne žele da se vrate. Posle nekog vremena, Beograd ti se uvuče pod kožu!
Sjajno je videti koliko divnih reakcija dobijam od ljudi iz Srbije zbog preseljenja u njihovu zemlju. Znam dosta ljudi koji žele da odu iz Srbije, ali nadam se da ću pokazati da postoji mnogo mogućnosti ovde. Došao sam bez ičega i započeo uspešan posao. Ne zato što sam bogat ili bilo šta drugo, već samo uz pomoć otvorenih shvatanja vidite mogućnosti. Najvažnije: nemojte samo da pričate već samo uradite to!
Reci nam nešto o iBikeBelgrade turama?
Moje ture počinju svakog dana na kraju Knez Mihailove kod Gradske biblioteke. Čekamo ljude da dođu, onda odlazimo po bicikle u Sportski Centar Milan Gale i počinjemo vožnju. Idemo pored reke, do Brankovog mosta, prolazimo Palatu Srbija ( SIV ), Hotel Jugoslavija, Zemun, Genex i onda brodićem do Ade Ciganlije. Odatle se vozimo nazad pored Save. Tura uključuje pauzu u Zemunu i kada je stvarno vruće na Adi.
Usput pravimo nekoliko pauza kada pričamo o Beogradu. Nema dosadnih priča iz istorije, već se više bavimo novijim događajima, o devedesetim i životu u Beogradu danas. Svaka tura je drugačija, u zavisnosti od interesovanja polaznika. Vodiči su mladi, zabavni Beograđani i tu su da ljudima obezbede kvalitetno vreme al im istovremeno i ispričaju neke zanimljive priče.
Ture su namenjene svima koji mogu da voze bicikl. Imali smo polaznike od jedne godine (na zadnjem sedištu) pa do 75 godina. Neki dolaze u Beograd samostalno i upoznaju usput ljude, a nekada imamo i grupe ljudi. Takođe, organizujemo i specijalne ture u različita vremena sa različitim rutama ako postoji interesovanje. U tom slučaju dovoljno je da me pozovu ili mi pošalju mejl da se dogovorimo. Ništa nije nemoguće.
Većina gostiju je iz inostranstva, uglavnom iz Amerike, Australije, Britanije, Holandije, Skandinavije… Ali, imamo ljude širom sveta, od Rusije do Gvatemale. Do sada je bilo dvoje ljudi iz Beograda, koji su bili impresionirani da vide svoj grad na način na koji to do sada nikada nisu. Oni su otkrili svoj grad mojom turom, što je najveći kompliment do sada.
Da li si zadovoljan posle prve sezone?
Da, jesam. Nisam očekivao toliko kiše u maju i junu, što znači da nisam imao toliko tura koliko sam se nadao. Ali, avgust je bio odličan i do kraja sezone 1. oktobra imaćemo oko 500 ljudi. I posle 1. oktobra ljudi će moći da rezervišu ture, ali nećemo stajati na ulici svakog dana u 14:00.
Sve u svemu, zadovoljan sam kako ide posao. iBikeBelgrade ima 10 sjajnih vodiča, koji odlično rade svoj posao i super se zabavljaju istovremeno. I dalje mislim da je pravo malo čudo što sam uspeo da pronađem 10 vrednih, entuzijastičnih ljudi kojima verujem i koji su napravili iBikeBelgrade najgotivnijom kompanijom u gradu.
Moje prognoze su bile da neću napraviti nikakav profit ove godine i moram da zaključim da sam dostigao taj cilj. Ali, sve što smo postigli vidim kao investiciju za godine koje dolaze.
Kakvi su ti planovi i šta će se dešavati preko zime?
Preko zime nećemo imati dnevne ture, iako već imamo prvu rezervaciju za novembar. Planiram još jednu turu u Beogradu, koja će se zvati Yugo-tura. Vodiću ljude u Yugu i pokazivati im istoriju Jugoslavije. Sve počinje i završava se u Beogradu, što je jedinstvena prilika za posetioce da saznaju o zanimljivom periodu istorije na jednom mestu. Mnogi ljudi zapravo ne znaju šta je bila Jugoslavija. Period ratova devedesetih godina je veoma komplikovan za ljude van regiona. Mnogi se iznenade kada čuju da nije bilo borbi u Beogradu, pošto kada misle o Srbiji, misle o ratovima. Zato, kada vide Beograd svojim očima i čuju priču o NATO bombardovanju i predhodnim godinama, nadam se da odlaze malo mudriji.
Ali, kao i sa biciklističkim turama, pre svega želim da im pružim zabavu i interesantno iskustvo dok su ovde. Mnogi ljudi odavde više vole Mercedes od Yuga, ali za strance je sjajno iskustvo da se voze po gradu u tom malom autu. A šta je više Yugo od Yuga?
Kako ti je na biciklu u Beogradu?
Ture su dugačke 30 kilometara i pratimo biciklističke staze. Na Novom Beogradu i pored reke je sjajno za bicikliste. Novi most će stvari učiniti još boljim. Dakle, za opuštanje Beograd je sjajan za bicikliste. U centru, vožnja bicikla izgleda kao da igrate igricu. Volim da stavim slušalice i trkam se kroz saobraćaj. Morate da budete svesni da vas niko ne očekuje pa morate da gledate i za sebe i za druge. Ima i nedostataka, kao što je saobraćaj, gužve i uzbrdice. Ali, ništa od toga ne može da pobedi činjenicu da svuda po centru mogu da stignem za samo 15 minuta. Ne moram da plaćam taksi, budem zaglavljen u kolima ili čekam bus 20 minuta. Samo sednem na bicikl i krenem.
Najbolje je što je biciklista sve više. Pre neki dan sam stajao i čekao da se upali zeleno svetlo sa još dvojicom biciklista. U trenutku sam se osetio kao u Amsterdamu ponovo.
Uradio si više za promociju biciklizma u Beogradu više nego Beograđani. Da li se osećaš ponosno i da li se osećaš kao jedan od Beograđana?
Da, veoma sam ponosan. iBikeBelgrade je društveno orijentisana kompanija. Želim da inspirišem ljude da počnu svoj biznis u Beogradu i želim da promovišem bicikle kao sredstvo prevoza. Nadam se da će se ljudi uz pomoć naših tura navići da bicikle vide na ulicama. Problem je u mentalitetu. Bicikli se doživljavaju kao sport, ili za starije ljude koji ne mogu da kupe kola. Ovog vikenda sam bio u Holandiji i divno je videti biznismene, studente, policiju i decu kako voze bicikle. Polako ali sigurno Beograd se menja na bolje po pitanju bicikala.
Imam mnogo planova za bolje korišćenje bicikala u Beogradu i sastajem se sa ljudima koji imaju iste ideje. Na primer, svakog poslednjeg petka u mesecu vozimo bicikle kroz centar grada kako bismo pokazali da su ulice i za bicikliste.
Sastajemo se na Trgu Republike i sve više ljudi dolazi. Nekada nas ima i 50. Ako želite da nam se pridružite pogledajte www.ulicezabicikliste.rs. Nadam se da ćemo se videti sledećeg petka.
I da, sve više se osećam kao Beograđanin. Polako učim jezik i pijem sve više kafe u baštama.
Oprema?
Vozim Capriolo Trekking bicikl, koji je odličan za gradsku vožnju, ali i za duže ture u unutrašanjost. Imam torbe nazad i koristim ga za šoping i odlaske na sastanke svakog dana. Nadam se da ću moći da ponudim bolju ponudu bicikala u Beogradu kao i da predstavim električne modele koji će rešiti problem uzbrdica u gradu. Samo pritisneš dugme i na vrhu si!
