Pitanje miganata i tražilaca azila ponovo je postalo aktuelno poslednjih dana. I njihovi protivnici obično navode kako su ovi ljudi pre svega veliki problem za privrede i ekonomiju zemalja u koje dolaze.
Samo da li je to baš tako? Ne.
Istraživanje koje je analiziralo podatke od 1985. pa sve do 2015. godine a uradili su ga naučnici iz francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja kao i Clermont-Auvergne University i Paris-Nanterre University ukazuje na sasvim drugačije zaključke.
Naučnici su analizirali 15 zemalja zapadne Evrope sa najviše tražilaca azila u navedenom periodu.
Devedesetih godina to su uglavnom bili ljudi sa Balkana. Nešto kasnije oni koji su bežali od sukoba na Bliskom istoku. Sve vreme bilo je migranata i azilanata iz Afrike u manjoj ili većoj meri.
Osnovni cilj istraživanja je da otkriju uticaj azilanata na ekonomiju.
I otkriveno je da ukupan učinak migranata na zemlje zapravo ima snažne pozitivne efekte, pre svega na ekonomiju. Bruto društveni proizvod je porastao a čak je i nezaposlenost opala. Troškovi koje bi vlade inicijalno namenile za zbrinjavanje tih ljudi višestruko su nadoknađeni povratom novca kroz poreze.
“Rezultati istraživanja ukazuju da migrantska kriza u Evropi ima male šanse da izazove ekonomsku krize i veća je verovatnoća da će doneti dobre ekonomske prilike”, poručuju naučnici.
“Ne negiramo činjenicu da veliki priliv tražilaca azila u Evropi donosi političke izazove. Ipak, ti politički izazovi se lako mogu svrstati pod kliše da međunarodne migracije dovode do ekonomskih problema što je činjenica koju odbacujemo.”
