Ostalo je još manje od 10 dana do smaka sveta! Pa šta će ili ko ga izazvati? To je pitanje koje će mučiti mnoge do 21. decembra 2012. godine za kada se veruje da će dogoditi apokalipsa a naš svet nestati. Super vulkani? Hemikalije? Asteroidi? Komete? Antihrist? Globalno zagrevanje?
Ništa od toga.
Kada sunce izađe 22. decembra, a sasvim sigurno hoće, ne očekujte izvinjenja ili pokajanja. Koliko god apokaliptična predviđanja delovala ponekad realistično ili činjenicama potkrepljena, moramo da vas razočaramo – ona su neistinita.
Ovo zapravo nije ni prvi ni poslednji put da su ljudi predviđali kraj sveta. Recimo, 1843. sto hiljada njih se okupilo čekajući siguran kraj. Poslednji primeri uključuju protestantskog radio propovednika Harolda Campinga koji je predviđao smak sveta 1994. a onda i 2011. godine. I oba puta omanuo. Čuveni ekolog Paul Ehrlich je 1968. godine rekao: „Naša bitka da nahranimo čovečanstvo je izgubljena. U sedamdesetim svet će gladovati a stotine miliona ljudi umreti od gladi.“ Američki predsednik Đimi Karter 1977. godine sa potpunom sigurnošću je rekao da će sve svetske zalihe nafte biti potrošene za najviše deset godina. A sve su to samo neki od primera teoretičara apokalipse koji su do jednog omanuli. Pozabavimo se pitanjem četiri najveće pretnje koje navodno vrebaju ovog puta. Četiri jahača apokalipse su: hemijska katastrofa, smrtonosne zaraze, ljudski faktor i nedostatak resursa.
Smrtonosne zaraze
Verovatno jedan od najvećih strahova danas je onaj od smrtonosnih virusa i bakterija. Ali to i nije baš nova vest. Daleke 1976. godine Fordova administracija u Americi vakcinisala je četrdeset miliona građana u strahu od novog tipa virusa gripa. Tada je više ljudi umrlo zbog komplikacija izazvanih vakcinom nego od samog gripa. Nekoliko godina kasnije potpuno novi virus počeo je da se širi u krugovima homoseksualaca. HIV je postao nova pretnja svetskom zdravlju. „Istraživanja su pokazala da će jedan od pet ljudi na svetu oboleti od side u sledeće tri godine“, rekla je u svojoj čuvenoj emisiji Oprah Winfrey 1987. godine. Nešto kasnije, dvehiljadite godine UN su upozorile da AIDS može da ugrozi ekonomije i političke sisteme mnogih zemalja. Sada znamo da je vrhunac epidemije virusa HIV bio kraj devedesetih dok se njegovo širenje danas polako ali vrlo sigurno smanjuje. Pojava virusa HIV izazvala je strah od novih virusa koje će sa drugih ljudi preći na ljude. Još 1994. godine Laurije Garrett je u svojoj knjizi upozorio na smrtonosne zaraze. Hipohondri su najveće nade polagali na ebolu. Ona se zaista pojavila 1995. u Kongu i ceo svet je strahovao od njenog brzog širenja. Epidemija je sama prestala i praktično se više nikada nije javila. Zapravo, HIV je jedini tropski virus koji smo otrkili u poslednjih pedeset godina. U toku osamdesetih u Britaniji je otkrivena bolest ludih krava. Naučnici su upozorili da će umreti nekoliko stotina hiljada ljudi. Ipak do sada je u Britaniji umrlo samo 176 osoba od ove bolesti. Ne tako davne 2003. SARS je bio novi povod za predviđanje globalnog Armagedona. Na kraju je umrlo 774 osobe. UN su 2005. godine za ptičiji grip rekle da je poput smrtonosne kombinacije globalnog zagrevanja i virusa HIV ali deset puta gore i strašnije. Svetska zdravstvena organizacija predvidela je do 7,4 miliona mrtvih. Na kraju ih je umrlo manje od 200. Meksički svinjski grip je došao na kraju, 2009. godine. Direktorka Svetske zdravstvene organizacije Margaret Chan dramatično je saopštila da je celo čovečanstvo ugroženo zbog ove pandemije. Koja se na kraju pokazala kao i svaka druga epizoda gripa.
Istina je da su šanse od apokalipse izazvane pandemijom sve manje verovatne. Čak i kada bi se smrtonosni virus globalno proširio nauka je toliko napredovala da bi za samo nekoliko dana izolovali njegov DNK i napravili vakcinu.
Saznajte zašto nas neće ubiti smrtonosni virusi, nedostatak resursa pa čak ni mi sami u galeriji slika:
