“Delotvorni antibiotici su temelj moderne medicine. Ukoliko bakterije koje se napadaju antibioticima postanu otporne na njih, čovečanstvo bi ponovo moglo da bude desetkovano upalama pluća, šarlahom ili sifilisom, kao što je ranije bio slučaj,” piše DW. Doktor Oto Kars sa švedskog univerziteta Upsala podseća da su transplantacije, ugradnja veštačkog kuka ili hemoterapija moguće jer tokom operacije pacijent može da se zaštiti antibioticima od infekcije.
Poznato je već odavno, što se više antibiotika koristi bakterije postaju sve otpornije na njih ali se ovo dugo nije shvatalo ozbiljno. Američki zvaničnici veruju da samo u SAD dva miliona ljudi pati od bolesti koje izazivaju otporne bakterije, svake godine 23.000 njih umre. Antibiotici ne pomažu.
Evropska unija propisala je zakon prema kojem je za svaki antibiotik neophodan lekarski recept. Uprkos tome, mnogi ovakvi lekovi su u slobodnoj prodaji, recimo u Italiji ili Grčkoj. Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti procenjuje da se polovina prepisanih antibiotika u ovoj zemlji uzima nepotrebno ili pogrešno.
Lekari često idu linijom manjeg otpora, umesto da propišu ciljani lek, sve češće pacijentu daju takozvane širokopojasne antibiotike koji ciljaju razne vrste bakterija. Antibiotici širokog dejstva donose velike zarade farmaceutskoj industriji, a bakterije vremenom postaju sve otpornije na njih.
Sve u svemu, zdravstveni sistem kakav je danas stavljen je na kocku i mora da se menja, smatra Kars.
Arturo Kise sa Univerziteta Kuenka u Ekvadoru kaže da bi svi da se što pre otarase bakterija, ali samo jedan deo njih nas čini bolesnim, ima ih mnogo više koje su nephodne ljudima. Zato je sa studentima i umetnicima pokrenuo obrazovne projekte koji treba da upoznaju mlade ljude sa bakterijama.
“Bakterije su živa bića i na ovoj planeti su mnogo duže nego ljudi. Kada su napadnute, bakterije se brane. I imaju pravo da se brane,“ kaže Kise.
