Pandemija covid 19 virusa dobro je došla za obnavljanje prirode. Vazduh je čistiji pa je smanjeno zagađenje u gradovima, divlje životinje se vratile u neka staništa.
Međutim u nekim predelima naše planete uništavanje čovekove okoline se nastavlja nesmanjenom žestinom. Ilegalna trgovina divljim životinjama cveta, namerni požari i krčenje šuma se nastavlja. Situacija je alarmantna a pitanja su može li se, kada i kako tome stati na put.
“U gradovima i prigradskim oblastima priroda se obnavlja, ali u ruralnim je situacija obrnuta,” kaže Sebastian Troeng izvršni potpredsednik Con servation International, prenosi BBC.
Ističe da dobijaju podatke o povećanom krčenju šuma iz celog sveta i ilegalnom ulovu divljih životinja. Među zemljama gde se to na veliko dešava su Brazil, Kolumbija, Filipini, Kenija, Kambodža, Venecuela, Madagaskar, jugoistočna Azija.
Kriminalne grupe zbog manje kontrole sada proširuju svoje aktivnosti koristeći pandemiju covida 19. U mnogim zemljama ljudi su izgubili posao u gradovima pa su se vratili u sela i otuda veći pritisak na pronalaženju izvora hrane.
Ovakva situcija se neće promeniti ni posle covida 19 zbog ekonomske situacije, ističe Troeng, što je zabrinjavajuće.
Uništavanje prašuma ima ozbiljne posledice kako za autohotne zajednice tako i za čitavu planetu.
Istraživanja su pokazala da uništavanje eko sistema prašume povećava izglede novih patogena čineći skok sa životinja na ljude.
Posebno važno je to što su tropske šume ključni faktor u apsorpciji ugljen dioksida. Zato ćemo se u skoroj budućnsoti suočavati sa sve većim klimatskim problemima.
Veliki problem je trenutno brazilski Amazon gde se dešava ilegalno neviđeno krčenje šume i veliki broj obolelih od covida 19 među amazonskim zajednicama.
Samo u aprilu uništavanje amazonske prašume, koja se naziva i plućima sveta, povećalo se za 64%.
Veliki probem je i paljenje šuma jer na taj način se krči da bi ljudi zemlju koristili za poljoprivredu.
Zatvaranje u zemljama zbog pandemije covida 19 dovelo je do zaustalvjanja brojnih programa za očuvanje prirode koji se sprovode u autohtonim zajednicama u udaljenim delovima džungle.
Rešenja uopšte nisu laka jer bi trebalo suzbiti organizovani kriminal, razvijati programe sa lokalnim stanovništvom. Takođe to podrazumeva i menjanje potrošačkih navika u gradovima.
