U poslednje vreme ne možemo da pobegnemo od antivaksera koji koriste svaku priliku da nas ubede kako su vakcine opasne. I kako bi trebalo da imamo pravo da sami odlučujemo da li ćemo se vakcinisati i da li ćemo vakcinisati svoju decu.
E pa evo vrlo jednostavnih, vrlo logičnih odgovora na sve najveće antivakserske tvrdnje i teorije.
1. Vakcine sadrže opasne hemikalije poput aluminijuma, formaldehida i žive…
Tačno je da vakcine sadrže neke od hemikalija koje mogu da budu toksične. ALI, pregršt otrovnih hemikalija ima i u voću i povrću. Recimo sve banane imaju radioaktivni kalijum. Zapravo čak i voda može da vas ubije ako je popijete previše.
Ono što određenu hemikaliju čini opasnom i otrovnom jeste doza.
A doza opasnih hemikalija u vakcinama je potpuno zanemariva.
Recimo, u vakcinama se nalazi 0.125 miligrama aluminijuma. Prosečna osoba kroz hranu svakog dana unese u organizam između 30 i 50 miligrama aluminijuma. I nije nam ništa.
Što se tiče žive, ona je iz vakcina izbačena daleke 2001. godine, iako ni tada nije bilo dokaza da u tako maloj dozi može da nam naškodi.
2. Bolje je da steknemo prirodan imunitet a deca koja nisu primila vakcine su zdravija
Vakcine rade tako što u organizam ubrizgaju oslabljene viruse koji ne mogu da vas zaraze. Ipak, oni će pomoći našem imunom sistemu da ih prepozna kako bi se odbranio sledeći put kada pravi, opasni virusi dođu do organizma.
Dakle, vakcine i jesu prirodan način da steknemo imunitet, pošto rade po istom principu kao sticanje imuniteta razboljevanjem. Ali bez razboljevanja i komplikacija koje mogu da izazovu.
3. Ali male boginje nikog nisu ubile
Itekako jesu a i dalje ubijaju. Tokom aktuelne epidemije malih boginja u Srbiji nekoliko zaraženih je već preminulo.
Pre nego što su napravljene vakcine protiv malih boginja, dećije paralize i drugih opasnih bolesti, na milione ljudi je umiralo svake godine.
Tokom šezdesetih milioni dece je umrlo od malih boginja. Do osamdesetih ta cifra se smanjila skoro na beznačajan broj, upravo zbog vakcina.
UN procenjuje da je u periodu od 2000 do 2016 godine spašeno 20.4 miliona ljudi zbog vakcine protiv malih boginja.
4. Vakcine izazivaju autizam
Za početak bi trebalo da znate da je za teoriju po kojoj se zbog MMR vakcine (protiv malih boginja, zauški i rubeola) javlja autizam kriva jedna starleta, Jenny McCarthy.
Ona je ovu priču pokrenula zajedno sa britanskim doktorom po imenu Andrew Wakefield. I sve i bilo ok da on nije izbačen iz lekarske zajednice bez imalo ugleda a oduzeta mu je licenca. British Medical Journal je objavio dokaze da je Wakefield falsifikovao dokaze o vezi između vakcine i autizma. Danas zapravo ne postoji BUKVALNO niti jedno relevantno istraživanje koje može da ukaže na ovakve probleme i na stotine studija je dokazalo da ne postoji apsolutno nikakva veza između autizma i vakcina.
Skoro svi naučnici koji su učestvovali u Wakefieldovom istraživanju su praktično odmah povukli svoj potpis sa njegovih zaključaka.
5. Vakcine izazivaju alergije
Naučnici su još 1997. godine počeli da istražuju da li postoji veza između vakcina i alergija. I znate šta su otkrili? Da ne postoji. Zapravo, deca koja su vakcinisana su imala manje šanse da tokom života razviju alergije.
6. Roditelji bi trebalo da odlučuju o vakcinaciji svoje dece
Vrlo je jednostavno – pravo dece na zdravlje je važnije od prava roditelja da odlučuju. Takođe, postoje mnoge oblasti života gde pojedinačne osobe nemaju pravo da donose svoje odluke. Recimo vi morate da imate zavezan pojas u kolima i ne smete da ugrožavate druge ljude ni na koji način svojim postupcima.
7. Ali kako neko ko se nije vakcinisao ugrožava one koji jesu?
Postoje grupe koje nisu vakcinisane, recimo male bebe, starije osobe ili hronični bolesnici. Zato je važan kolektivni imunitet koji se stvara – vakcinacijom. Što je više vakcinisanih ljudi to je manja šansa da će se zaraziti oni koji nisu vakcinisani.
8. Farmaceutska mafija zarađuje na vakcinama
Da, naravno da farmaceutske kompanije zarađuju na vakcinama. Globalno tržište vakcina vredno je oko 24 milijarde dolara godišnje. Što nije malo, ali taj podatak može da se posmatra i sa druge strane. Vakcine zapravo štede novac društvu zbog manjih zdravstvenih troškova i dramatično manjeg broja ljudi koji bi bili radno onesposobljeni zbog bolesti.
Takođe, vakcine su među najstrožije regulasnim proizvodima na svetu i to upravo zato što se daju decu i zato što imaju preventivnu funkciju. Brojne nacionalne i međunarodne organizacije redovno proveravaju i ponovo proveravaju efekte vakcina. Čak i onih odobrenih pre mnogo godina.
U nekim zemljama procedura za dobijanje dozvole za vakcine može da traje i do 25 godina, kako bi se ispitali sve eventualne nuspojave.
9. Moguće su reakcije na vakcine
Da jesu. Ali na sve su moguće reakcije. Postoje ljudi koji su alergični na vodu.
Inače, verovatnoća da će se javiti ozbiljna reakcija na MMR vakcinu je 1 prema 1.000.000, što je 10 puta manje nego šansa da vas ubije grom. Sa druge strane oko trećine zaraženih malim boginjama su pod rizikom da se razvije ozbiljna komplikacija bolesti.
