Ove nedelje se obeležava tačno 77 godina od ozloglašenog pakta koji je Evropu zavio u crno. Otkrivamo zašto je ovaj sporazum ponovo aktuelan i zašto se njegove mračne posledice i danas se osećaju.
Dakle, tajni Molotov-Ribentrop Pakt potpisan je 23. avgusta 1939. godine čime je potvrđen dogovor između Staljina i Hitlera o podeli Evrope na interesne sfere.
Ispred dvojice diktatora pakt su potpisali ministri dve zemlje Vjačeslav Molotov i Joakin Von Ribentrop. Kao direktna posledica ovog dogovora usledio je napad na Poljsku koju su brzo podelile Nemačka i Sovjetski Savez. Tako je praktično počeo i Drugi Svetski Rat. Nemačka je napala Poljsku 1. septembra 1939. godine dok je Staljin Crvenoj armiji naredio invaziju 17. septembra iste godine.
Rusija je ubrzo posle toga aneksiala delove Finske, Estoniju, Litvaniju, Letoniju i delove Rumunije.
Posebno je zanimlivo da je SSSR sve do 1989. godine negirao da je postojao bilo kakav dogovor sa Hitlerom. Tek tada je zvanično potvrđeno da su Molotov i Ribentrop sklopili tajni sporazum. Danas se u Rusiji ipak pozitivno gleda na pakt, a čak je i Vladimir Putin javno zastupao stav da je potpisivanje sporazuma bilo opravdano.
Sa druge strane mnogi ugledni zapadni istoričari se slažu da je upravo ovaj tajni pakt bio okidač za početak Drugog Svetskog Rata, holokaust, kao i aneksiju zemalja Istočne Evrope koje su i narednih 50 godina ostale zarobljene iza Gvozdene zavese Istočnog Bloka, izolovane od ostatka Evrope. Protiv svoje volje.
I Evropska Unija zato obeležava 23. avgust kao Dan sećanja na žrtve totaliranih i autoritarnih režima staljinizma i nacizma.
“Na dan 23. avgusta 1938. godine Nacistička Nemačka i Sovjetski Savez potpisali su Molotov-Ribentrop Pakt. Time je obeležen početak jednog od najmračnijih poglavlja u novijoj istoriji našeg kontineta, koji podrazumeva deportacije, mučenja i ubistva na desetine miliona ljudi pod totalitarnim režimima. Dok je kraj Drugog Svetskog Rata obeležio poraz Nacističkog režima, mnogi Evropljani Centralne i Istočne Evrope su nastavili da pate pod totalitarnim režimima”, poručila je Evropska Komisija.
Mnogi istoričari, političari i lideri zemalja Centralne i Istočne Evrope danas javno izražavaju bojazan i tvrde da Rusija ponovo radi na tome da uspostavi svoju sferu interesa u zemljama Centralne i Istočne Evrope.
Tako recimo predsednica Litvanije Dalia Grybaukaite ističe važnost očuvanja demokratije, ljudskih prava i vladavine prava, što je danas važnije nego iakada. Ona takođe kaže da Moskva i danas radi kako bi podelila Evropi a uz to je spremna na korišćenje nekonvencionalnih načina.
