Naučnici su ove nedelje potvrdili da se u orbiti nama najbliže zvezde posle sunca Proxima Centauri nalazi planeta koja možda ima idealne uslove za život.
Egzoplaneta Proxima b je udaljena samo 4.2 svetlosne godine od Zemlje i postoje uslovi da se na njenoj površini nalazi tekuća voda. Astronomi se slažu da je ovo najuzbudljiviji pronalazak u potrazi za nastanjivim svetovima izvan našeg Sunčevog sistema.
A sada magazin New Scientist odgovara na sedam vrlo najvažnijih o planeti Proxima b.
1. Da li ima vanzemaljaca na Proximi b?
Trenutno niko ne može to da tvrdi. Proxima b je verovatno slična Zemlji u određenim stvarima, poput mase i temperature. To povećava šanse da tamo postoji nekakav oblik života. Sa druge strane, ta planeta je i vrlo različita od Zemlje, jer za razliku od Zemlje, jedna njena strana je vrlo verovatno konstantno osvetljena, a druga u večnoj tami. U svakom slučaju, ako život postoji na Proximi b, onda su to verovatni mikrobi, a ne “mali zeleni ljudi”.
2. Kako možemo da znamo?
Prioritet broj jedan je odrediti da li Proxima b uopšte ima atmosferu. A to moće da nam pomogne da potvrdimo da li na površini te egzoplanete ima života. Znakovi kiseonika i metana bili bi snažan indikator da tamo ima života. Drugi gasovi bi mogli da ukažu da tamo postoji inteligentni život koji zagađuje svoju planetu. Etan bi otkrio da je reč o svetu na kome je život izumro.
3. Koliko ćemo čekati na to otkriće?
Dugo. Osim ako nam se ne posreći i Proxima b ne prođe ispred svoje zvezde, jednostavno nećemo imati dovoljno jak teleskop za posmatranje njene atmosfere još bar 10 godina.
4. Možemo li da odemo do tamo?
Sa trenutnom tehnologijom, to bi bilo dosta teško. Slanje robotske sonde bi bilo moguće ali bi potrajalo. Najbržina Nasina letelica bi putovala 6.000 godina. Čak i kada bismo putovali brzinom svetlosti, što sada nije moguće, trebalo četiri godine da stignemo do tamo.
5. Možemo li da napravimo bržu letelicu?
Prvi pokušaji već postoje. Projekt nazvan Breakthrough Starshot planira da pošalje malene sonde do sistema Alfa Centaru, čiji je Proxima Centauri deo, koristeći lasere i svemirska jedra. Tako bi dostigli petinu brzine svetlosti pa bi nam trebalo 20 godina do tamo.
6. Da li možemo da pošaljemo poruku?
To možemo da uradimo. Ali odgovor bismo čekali nešto manje od 9 godina. Pod uslovom da tamo postoje vanzemaljci sa sličnom tehnologijom.
7. Da li postoje druge egzoplanete poput Proxime b?
Naravno. Isti tim koji je otkrio Proximu b, otkrio je i egzoplanetu GJ 667Cc, za koju se isto tako veruje da može da ima život. NASA-in teleskop Kepler otkrio je na hiljade planeta, a procenjuje se da bi samo naša galaksija mogla da ima čak 40 milijardi planeta u orbitama oko zvezda, što znači da postoji i velika šansa da je određeni deo njih pogodan za život kakav mi poznajemo. Ipak, Proxima b je posebna pošto nam je ubedljivo najbliža.
