6. Zvezde padalice
lee
Verovatno i sami znate da zvezde padalice baš i nisu zvezde, a nisu ni padalice. Zapravo su meteori koji sagorevaju u našoj atmosferi.
Ali imamo vest za vas. Zvezde padalice postoje. Koje predstavljaju ogromne, užarene, nuklearne lopte koje se kreću slobodno kroz svemir i dovoljno brzo da izbegnu gravitaciju galaksija.
Možda deluju romantično, ali Zvezde padalice su prava svemirska banda koja uništava sve ispred sebe. Velike su, vrele, nemoguće ih je zaustaviti, a ako se dosele u vaš komšiluk vrednost vaše nekretnine će brzo pasti.
Dakle, ove zvezde se kreću brzinom od 4.000 kilometara u sekundi. A pošto su dovoljno velike, ne samo što će spaliti sve oko sebe već će poremetiti i kretanje drugih nebeskih tela svojojm ogromnom gravitacijom.
Ali ne bi trebalo da se previše zabrinete.
Do sada smo otkrili samo 16 ovakvih monstruma u Univerzumu. Tako da je šansa da nas strefi ista kao i da se u stan pored vas doseli neko zaista seksi i željan druženja sa vama.
Ipak, imamo i malo loših vesti.
Instrumenti kojima posmatramo univerzum nisu baš previše moćni. Što znači da nam se možda približava smrtonosna, užarena lopta. Ali mirni smo još par vekova sasvim sigurno. Što znači da će problem rešavati naši praunuci… doduše ima još problema. Čitajte dalje…
5. Crne rupe
nasa
Zvezde su velike i opasne. Ali u poređenju sa crnim rupama one su dečica koja skupljaju cveće.
E pa, nedavno je otkriveno da se i crne rupe ponekada kreću gutajući sve oko sebe. Mislite one od kojih čak ni svetlost ne može da pobegne? Da, upravo te.
Što ih čini još i nevidljivim. A to je poprilično nezgodno složićete se.
Samo u našoj galaksiji ih ima na stotine. Možda i više. Čisto da znate…
4. Galaksije kanibali
nasa
Galaktički kanibalizam je fenomen čiji naziv dosta verno opisuje samu pojavu – galaksije koje jedu druge galaksije.
To u praksi znači da bi neka nevaljala gladna galaksija mogla da dođe i jednog popodneva proždere naš ukusno beli Mlečni put.
Zapravo baš to nas i čeka. Naš najbliži svemirski komšija, galaksija Andromeda će nas progutati za tri milijarde godina. I neće to biti lep prizor…
3. Kvantni nestanak
andreas levers
Fizika je poprilično egzaktna nauka i baš fino objašnjava očigledne pojave u našem svetu. Ali, ne sve. Tačnije, zakoni fizike ne mogu da objasne baš sve stvari oko nas.
Tu "uleće" kvantna mehanika koja ima svoje zakone i objašnjenja. I dosta je komplikovana i još više apstraktna da bi mogla da se objasni u ovako kratkom tekstu. Ukratko, kvanta mehanika se bavi subatomskim česticama i samom suštinom našeg postojanja kroz čudne termine poput balona, lažnih vakuma i dualiteta postojanja.
Sve u svemu, ova teorija ukazuje da je naše postojanje poprilično nestabilno. Odnosno, da bi iz nekog razloga čestice od kojih smo napravljeni mogle da jednostavno promene svoju suštinu. Tada naš univerzum ne bi nestao ali bi se potpuno promenio. Možda bi čak i život opstao ali nismo baš sigurno da bi vam se posle te promene dopao vaš odraz u ogledali. U svakom slučaju sve bi se desilo u trenutku pa ne biste ni shvatili da ste upravo postali nešto sasvim drugo.
2. Eksplozije gama zraka
nasa
Kada džinovske zvezde dođu do kraja svog životnog veka urušiće se i postati supernove a onda i crne rupe.
U tom dramatičnom događaju oslobodiće se poprilična količina opasnih gama zraka. Recimo ista količina energije koju oslobodi naše sunce za 10 milijardi godina.
I dovoljno je da se to desi bilo gde u našoj galaksiji da nas sve sprži u trenutku. Loša stvar je što nećemo ni znati da nam se to sprema pošto bi nam se smrtonosni talas približio brzinom svetlosti.
1. Magnetari
nasa
Magnetari su jedan od oblika neutronskih zvezda. Odnosno, oni predstavljaju ostatak posle nastanka supernove. Napravljene su od vrlo guste materije po imenu neutronijum i teške bar 100 miliona tona.
A svoje ime su dobile zbog veoma snažnog magnetnog polja koje poseduju.
Iako ih nema u našoj blizini, čak i daleki Magnetari mogu da budu opasni. Zapravo 1979. godine sovjetski i američki sateliti su bili onesposobljeni radijacijom sa udaljenog Magnetara.
Slično se desilo 2004. godine kada smo zabeležili i promene u našoj jonosferi, dok su naučnici ostali šokirani snagom. A udar je došao sa 50.000 svetlosnih godina udaljenog Magnetara. E sada zamislite šta bi mogao da nam napravi najbliži koji je na samo 9.000 svetlosnih godina od nas?
Ni to nije sve.
Naučnici stalno otkrivaju nove Magnetare oko nas.
