6. Osvojena teritorija i kršenje sporazuma
sasha maksymenko
Početkom ove godine, tačnije 1. marta ruski vojnici su kročili na teritoriju druge zemlje i aneksirali Krim. Međunarodni eksperti se slažu da je to prva invazija posle Drugog svetskog rata koja se dogodila praktično ničim izazvana i bez povoda. Naravno i do sada su postojali različiti separatistički pokreti, kao i otcepljenja, ali ona su se uvek dešavala ili posle žestokih sukoba, dugotrajnog i masovnog kršenja ljudskih prava ili uz podršku velike većine sveta. Najčešće oba.
U ovom slučaju, pre ruske okupacije i zatim aneksije, na Krimu nije postojao nijedan pokret za nezavisnost, nijedan slučaj ugrožavanja manjinskih prava i nijedan izraz masovnog nezadovoljstva građana. Dve nedelje nakon vojne invazije organizovan je referendum u uslovima vojne okupacije. Referendum jeste najneposredniji i najpotpuniji izraz demokratske volje građana, ali samo ako se sprovodi u potpuno slobodnim uslovima, a nikako pod vojnom okupacijom.
Da sve bude još gore, Rusija je, zajedno sa Velikom Britanijom i Sjedinjenim Američkim državama garant suvereninteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine po sporazumu iz 1994. godine. I upravo Rusija ga je prekršila. Ukrajina se tim sporazumom dobrovoljno odrekla nuklearnog arsenala u zamenu za garancije ove tri ključne države. Složićete se da do svega ovoga ne bi došlo da je Ukrajina zadržala nuklearni arsenal. I upravo je Rusija prekršila taj sporazum i uz njega čitav niz konvencija koje sve zajedno čine međunarodni poredak. Ceo čin de facto je ukinuo poredak koji je uspešno omogućio 70 godina mira i razvoja u Evropi.
Evropa i Amerika su uvele sankcije Rusiji, a zapadni političari Putina porede sa Hitlerom i Staljinom. Sa druge stane Rusi zveckaju oružjem i vežbaju nuklearni napad na Ameriku.
5. A Putinove ambicije rastu
BEN MURPHY ONLINE
Ruski predsednik Vladimir Putin je nedavno rekao da je pad Sovjetskog saveza najveća katastrofa dvadesetog veka. Isti taj Sovjetski Savez koji je odgovoran za milione smrti sopstvenih građana, bedu, izolaaciju, kao i za okupaciju zemalja Istočne Evrope u posleratnom periodu koja je potrajala sve do početka devedesetih. Putin je usput i dodao da Rusija ima pravo da brani interese Rusa u drugim zemljama.
A onda su preko noći osvojili Krim u nezavisnoj i suverenoj Ukrajini.
To znači da je Rusija sebi dala za pravo da unilateralno intervenište u drugim zemljama. A kako Ruske manjine ima u Baltičkim i zemljama Istočne Evrope, koje su članice NATO, to otvara prostor za sukob širih razmera. Ne zaboravite da je napad na jednu članicu NATO napad na sve članice saveza. Inače, Estonija je nedavno optužila Rusiju za upad vojnika na njenu teritoriju kao i za otmicu jednog zvaničnika.
Ukrajina je takođe najavila ulazak u NATO i EU, a za Rusiju je to neprihvatljivo.
4. Bliski istok ključa
zoriah
Posle arapskog proleća mnoge od zemalja bliskog istoka su ostale u sukobima. Radikalni islamisti osvajaju teritoriju Iraka i Sirije dok su Amerika i neke arapske zemlje pokrenule vojnu akciju protiv terorista. Ali nije sve tako jednostavno. Recimo zato što je Bliski istok vrlo komplikovano mesto. A uz to Rusi ne dozvoljavaju intervenciju u Siriji braneći Bašira al Asada.
Dakle ovo je situacija. Iran podržava Asada. Zalivske zemlje su protiv Asada. Asad je protiv Muslimanske braće iz Egipta. Muslimanska braća i Obama su protiv Generala Sisija koji je novi predsednik, Zalivske zemlje su za Sisija, ali to znači da su protiv Muslimanske braće.
Iran podržava Hamas, ali podržava i Muslimansku braću. Obama podržava Muslimansku braću, ali Hamas je protiv Amerike. Izrael je protiv Hamasa.
Zalivske zemlje podržavaju Ameriku. Ali Turska je sa zalivskim zemljama protiv Asada. Turska je protiv Muslimanske braće ali i protiv generala Sisija. A general Sisi ima podršku zalivskih zemalja. Eto, to vam je bliski istok.
3. Globalna recesija
pedro ribeiro simoes
Prvi i Drugi svetski rat su bili poprilično drugačiji jedan od drugog. Ali imali su jednu zajedničku stvar. Pre oba rata, ekonomska recesija je snažno pogodila svet. A kao što znate i dalje se nismo oporavili od ekonomske krize iz 2008. godine, dok recesija traje širom sveta.
Mnogi ekonomisti čak predviđaju i novi talas krize. Ukoliko se nastavi sukob između Evrope i Rusije, to bi moglo da zaustavi trgovinu, industriju pa čak i protok energenata što bi vrlo verovatno svet bacilo u novu ekonomsku krizu. Što je, kako se pokazalo, idealno tlo za svetske ratove.
Ne zaboravimo ni Kinu, koja već godinama beleži ekonomski rast i pitanje je trenutka kada će pasti u recesiju. Što će pogoditi čitav svet.
2. Neočekivani saveznici i nedosledna politika
andy doro
Vratimo se malo u prošlost. Nemačka i Sovjetski Savez su ušli u Drugi svetski rat sa paktom o nenapadanju. Koji je potrajao čak dve godine. Samo 16 dana nakon zvaničnog početka Drugog svetskog rata napadom Hitlerove Nemačke na Poljsku sa zapada, Staljinov SSSR se priključio napadom na Poljsku sa istoka. Tako su dvojica najvećih masovnih ubica 20. veka podelili Poljsku po sporazumu koji im očigledno nije bilo teško da postignu.
Danas su recimo Kina i Rusija su stare-nove saveznice i intenzivno rade na novim energetskim sporazumima. Ali, Kina se protivi kršenju međunarodnog poretka i deljenju teritorija. Takođe, i Rusija se javno protivi nezavisnom Kosovu, ali rado otcepljuje teritorije sa većinskim ruskim stanovništvom u okolnim zemljama. Naravno ni za mnoge druge aktere međunarodne politike se ne može reći da su se baš ubili od doslednosti i poštenja.
A kako znamo da je neprijatelj neprijatelja moj prijatelj sve je jasno. Zapravo ne, pošto se više ne zna ko je čiji neprijatelj.
1. Balkan (potencijalno) bure baruta
anthony guennegou
Čisto da se podsetimo da je Prvi svetski rat počeo na Balkanu. I možda su Slovenija i Hrvatska već u EU, dok Srbija i Crna Gora ubrzano ka njoj idu, ali Balkan je i dalje tempirana bomba.
Recimo zato što u Bosni tinja sukob između entiteta, a Milorad Dodik i Republika Srpska otvoreno žele da istupe iz federacije. Njih Rusi navodno podržavaju u tome, dok Srbija i međunarodna zajednica žele da spreče raspad zemlje.
Sve više pojedinaca odlazi na ratišta na Bliskom istoku. I neki će se vratiti. Ludi i željni krvi. Makedonija se udaljava od EU i NATO, dok entički sukobi u svakom trenutku mogu da se aktiviraju, što smo videli ovog leta prilikom presude za ubistvo mladih Makedonaca, kada je na stotine Albanaca izašlo na ulice.
Dakle, nije baš dobro! Ali vi ne morate da se brinete pošto će sve na kraju ispasti ok kao i obično. A možda i neće…
