5. Plava i zelena su negde iste boje
ose pedro
Plava i zelena su različite boje? Vama jesu. Ali ne svima, Za početak pogledajte semafor u Japanu. Nemamo pojma koja je to boja. A nemaju ni oni. I to mnogo više nego vi.
Vidite, kod njih reč "ao" označava zelenu boju. A sa druge stane reč "ao" označava plavu boju. Da, čudno malo… Japanci praktično oduvek zelenu i plavu smatraju istom bojom. A bez termina za određenu boju ljudima je mnogo teže i da naprave razliku, čisto da znate. Stvar je u tome da naš mozak u velikoj meri funkcioniše na osnovu lingvistike i reči koje je naučio. Dakle, Japancima plava i zelena zapravo i jesu ista boja zato što nisu imali dve reči za te dve boje. Stvarno vam kažemo!
Zanimljivo je i da će uz učenje drugog jezika početi da polako prave razlike između dve boje. Ipak, nikada toliko dobro kao neko u čijem maternjem jeziku postoje i plava i zelena.
4. Najbizarnija boja koju su napravili ljudi
wiki
Verovatno niste razmišljali o tome odakle sve te boje. Kako to da živimo u svetu koji je tako šaren. Mnogo više nego onaj u kome su živeli naši preci iz istorije koji je bio braon i siv.
E pa pigmenti se prave od najrazličitijih izvora. U njih spadaju minerali, sintetički stvorene hemikalije, biljke i insekti. I mumije. Da, od mumija se pravila popularna mumijska braon boja koju su koristili slikari i umetnici vekovima.
Ova tehnika je korišćena sve do dvadesetog veka kada su ljudi shvatili da i nije ok uznemiravati davno mrve. Inače, zabeleženi su slučajevi umetnika koji su teglice sa mumijskom braon zakopavali u dvorišta kako bi je sačuvali za svaki slučaj. Divota…
3. Vidimo boje koje ne postoje
Trebalo bi da znate i da mi ne vidimo baš tačno ono što je ispred nas. Evo kako. Zapravo mi imamo tri tipa senzora u očima koji reaguju na različite talasne dužine. A onda mozak sklapa sva tri nadražaja i pravi nam jedinstvenu sliku.
Samo malo je komplikovanije od toga.
Dakle, naše oči nikada ne vide crvenu iako postoje detektori za crvenu, zelenu i plavu. E sad, receptor za crvenu zapravo detektuje samo žutu i zelenu, a zelena je zapravo plavo zelena. Na kraju mozak kombinuje sve ove informacije i dobija sve boje.
Naravno, nauka još uvek nije sasvim objasnila kako to mozak radi. Zapravo, pojma nemamo o tome.
Ali ipak znamo neke stvari. Recimo znamo ograničenja našeg vida u skladu sa ovim kombinacijama boja.
Što posebno zanimljivim čini podatak da mi možemo da vidimo boje koje ne bi trebalo. One se u nauci zovu "nemoguće boje" i predstavljaju nijanse između žute i plave kao i zelene i crvene. Naučnici su uspeli da dokažu da mi ipak vidimo te boje iako nije jasno kako.
2. Koja je boja univerzuma?
nasa
Jedne dosadne noći naučnici su se zapitali koje je boje Univerzum. A rešenje tog pitanja je bilo poprilično jednostavno. Samo su uzeli svetlo svih snimljenih zvezda koje su im bile pri ruci pomešali ga i dobili boju. I šta mislite koja je?
Bež!
Kao spavaća soba vaše bake recimo.
Naučnici su joj ipak dali malo prefinjeniji izraz. Kosmička bela kafa.
1. Ali sve je počelo od
wiki
Tirkizne! Da baš te boje. Vidite, bukvalno ništa na ovom svetu ne bi bilo ovakvo bez cijanobakterija. Inače cijan je naziv za tirkiznu boju na engleskom.
Dakle, tirkizne bakterije su najvažnija bića na našoj planeti. Mnogo važnija od vas recimo. One su pre par milijardi godina počele da vezuju azot iz vazduha omogućavajući da ga drugi oblici života iskoriste. Uz to su našu atmosferu ispunile kiseonikom. A kiseonik je znate, važan. Zbog njih su nastale biljke. I danas su svuda oko nas i rade ovaj posao i dalje. Odnosno ko zna šta rade sada. Možda smišljaju neki bolji oblik života umesto nas koji neće sve upropastiti.
I evo ih gore. Vidite kako su lepe i tirkizne…
