Sada lepo sedite, sipajte neko fino piće i polako čitajte. Ovo su priče koje ste čuli od roditelja, ovo su rečenice koje tako dobro zvuče dok sedite u kafani sa društvom, ovo su ideje i objašnjenja koja su čak i vrlo logična. Ovo su potpuno pogrešni srpski mitovi koje ćete čuti svakog dana.
5. H&M i Ikea su za siromašne
photo
Kada god čujemo vest poput danas aktuelne da recimo H&M dolazi u Srbiju, ili da će Lidl uskoro otvoriti prodavnice u više gradova tu si i obavezni komentari uz piće ili na netu u kojima mnogi tvrde i provereno znaju da su to sve prodavnice za siromašne i da u njima kupuju samo beskućnici, imigranti i ostali "otpad" iz Evrope. Kao i da te stvari nisu kvalitetne, da su kinesko đubre i sve po redu.
Ali stvarnost je
Nažalost vaših komšija, mame i tate stvarnost je maaalko drugačija. H&M i Ikea nisu napravljeni za siromašne već za srednju klasu. A to su oni ljudi koji pristojno zarađuju, obrazovani su, rade fine poslove i baš onako kvalitetno žive. Možda ste ih zaboravili pošto su nestali iz ovih krajeva krajem osamdesetih, ali znate oni ponegde i dalje postoje.
Nije vam dovoljno? Ok onda konkretno. Recimo, Kate Middleton, majka prestolonaslednika britanske krune redovno nosi H&M haljine od 20 evra. I nije jedina! Ako je za nju dovoljno dobro, biće dobro i za nas "prebogate" Srbe?
Dakle sigurno su Burberry i italijanski nameštaj bolji, ali to nikako ne znači da su ovi prvi loši!
4. Ranije se živelo bolje
Sigurno ste sto puta čuli ljude oko vas kako pričaju kako se nekada živelo bolje. Pre neki dan smo i od jednog prijatelja tridesetogodišnjaka čuli da je bilo bolje čak i 1993. godine.
Ali stvarnost je
Potpuno drugačija. Na primer 1993. muškarci su bežali od mobilizacije i krili se po podrumima kada prolaze pozivari iz vojnog odseka, imali smo najveću inflaciju na svetu a plate od samo par maraka za koje smo morali da kupimo Dobro jutro margarin u prvih nekoliko sati zato što bi do uveče izgubila vrednost. Da ne spominjemo policijsku torturu, sankcije i nemogućnost da putujemo niti čak da izađemo iz zemlje.
Aha, ali pre pre toga što se živelo, već čujemo komšije kako dobacuju?
Pa vidite, ni pre se nije živelo tako sjajno.
Jedan profesor matematike iz Češke je uporedio kupovnu moć nekada i sada. Tako je prosečan stanovnik iz istoka Evrope za svoju platu 1990. godine mogao da kupi 2.500 jaja, a danas 9.130. Letovanje u Bugarskoj je danas jeftinije za 46 odsto, litar benzina za 36 odsto, a kilogram govedine za 44 odsto. "Želeo sam da sve te nostalgičare postavim obema nogama na zemlju, u realnost", rekao je Petr Stanjiček.
Da, sada mora da se radi, nema posla za ceo život i blejanja u fazonu Boljeg života. Nije lako, razumemo vas, ali pre svakako nije bilo bolje, a kako nam je danas je posledica onoga što smo radili devedesetih ali i pre toga.
3. Dolaze da nas pokradu
photo
Strane banke su tu da nas pokradu, baš kao i velike kompanije i svi ostali. Evo sve pokupovaše, kaže prosečan Srbin.
Ali stvarnost je
Stvarnost je takva da je i ovo potpuno netačno. Zapravo već su nas pokrali. Ali domaći kriminalci i tajkuni, naše neznanje, pogrešne odluke i politika.
Da objasnimo jednostavnim jezikom. Mi smo siromašni. Oni su bogati. Naša privreda je jednostavno loša i to vuče korene još iz bivše Jugoslavije i samoupravnog socijalizma. Da li znate da su naši radnici još osamsedetih bili manje efikasni od onih iz kapitalističkih zemalja, ali čak i od sovjetske planske privrede, koja je pravila čekiće i šerpe? To vam u prevodu znači da nismo ništa radili, nekih 50 godina. A tada se mislilo da baš onako dobro živimo. Da li znate istinitu priču o jednoj bolnici u Jugoslaviji u kojoj su čistačice zajedno sa hirurzima odličivale koje medicinske aparate će kupiti? To vam je samoupravljanje. I kupili su jeftinije da bi dobili regres. Tako je bilo ranije.
Strane banke donose novac, strane kompanije investiraju u Srbiji i otvaraju radna mesta, donose znanje iskustvo i pristup stranim tržištima. Vas uostalom niko ni ne tera da uzmete kredit ako su vam kamate visoke. A zašto mi to sami sve ne uradimo sigurno se sada pitate? Pa zato što nemamo novac, nemamo znanje, mrzi nas i bolje je da gledamo TV i pričamo tužne priče po ceo dan nego da nešto uradimo.
2. Rasturili su Jugoslaviju
photo
Eh kakva je to zemlja bila, ali rasturiše je zlikovci. Vatikan, Nemci i Amerikanci. Ko drugi. Poznato vam je? Nama jeste.
Ali stvarnost je
Kada to čujete samo ih pitajte šta misle o Albancima. Ili možda Hrvatima. Ili Slovencima. Ne baš najbolje. Ali im je žao što se Jugoslavija raspala. Nešto tu ne štima zar ne?
Dragi naši, sami smo krivi. Jugoslaviju smo rasturili mi sami. A čija je krivica bila veća i kakva je bila uloga međunarodne zajednice ostavite u nekom dalekom sećanju pošto od toga slaba vajda.
Nisu stranci proterali Srbe iz Hrvatske, nisu stranci počinili genocid u Srebrenici, nisu stranci držali Sarajevo u opsadi ili srušili most u Mostaru. A znate ko jeste? Pa vaši dragi roditelji iz svih bivših republika koji su bili za politiku rata, izolacije, sankcija, sukoba. Samo ih pitajte za koga su glasali 1989-te.
1. Svi moramo da budemo isti
Sećate se naših vladika koji su pre par godina povodom Kobasicijade pretili crkvenom kletvom za organizatore zato što se održava u vreme posta?
Ili možda reklama – ponosni na to što jesmo. Na pečenje i pivo. A tu su i ove patriotske poruke da bi trebalo da nosimo srpske boje a ne tuđe.
Ali stvarnost je
Stvarnost je takva da nismo svi isti i ne bi ni trebalo da budemo isti. Možda većina građana Srbije jesu pravoslavci, ali svakako nisu svi i ne moraju svi da poste u vreme posta. Kao što ne moramo da svi nosimo srpske zastave kao što se poziva na ovim flajerima lepljenim po Beogradu. Ili da pijemo pivo i pucamo za srpsku Novu godinu da bismo potvrdili identitet. Ne moramo svi da navijamo za Partizan ili Zvezdu ili za bilo koga.
Ne znamo da li su nam ove navike ostale iz vremena komunizma kada smo svi morali da budemo isti, ili možda iz devedesetih ali vreme je da zaboravimo na to.
Svi smo drugačiji i svako bi trebalo da ima izbor i da nosi šta hoće, radi šta hoće, voli koga hoće i misli šta hoće.
Ok, znamo da si sada malo iznenađen, možda ljut, da misliš da smo strani plaćenici i domaći izdajnici, ali samo razmisli o ovome. I klikni Like ako smeš da i drugi vide!
