5. Čovek iza Cara Nikolaja Drugog: Raspućin
Nikolaj Drugi je bio poslednji ruski car. Zato što su ga Lenjin i komunisti rastavili od života posle revolucije. Što i nije previše čudno imajući u vidu da je čovek bio toliko loš u svom poslu da bi ga verovatno i miroljubivi Norvežani upucali od muke.
Ali, celu situaciju sa nesposobnim carom je iskoristio bizarni ludak po imenu Gregorij Raspućin. Ovog mistika i samozvanog doktora su pozvali na dvor kako bi od hemofilije izlečio Alekseja, Nikolajevog sina.
A pošto je ćak i imao nekog uspeha u lečenju, Raspućin je brzo došao do uticaja na dvoru. Zapravo postao je duhovni otac carice. A onda se pročulo da su njih dvoje ljubavnici. Ali kako se to obično ta priča nije stigla do cara pa je Raspućin čitavu deceniju žario i palio dvorom, savetujući carski par o svim važnim pitanjima.
Tako je Nikolaju rekao da će Rusija pobediti u Prvom svetskom ratu samo ako on bude predvodio vojsku. Što je verovatno najgori savet ikada, pošto Nikolaj nije imao vojnog iskustva. Ali je voleo proročanstva pa je lično odveo Rusku vojsku u propast.
Dok je on gubio bitke, Raspućin je ubedio caricu Aleksandru da postavi njegove ljude na važna mesta.
Poneko je ipak primetio da je vrag odneo šalu pa je 16. decembra 1916. godine grupa zaverenika otrovala, upucala, obesila, prebila i konačno ubila ovog ludaka.
Ali posledice njegovog lika i dela se vide i danas. Dogodila se Oktobarska revolucija, car je ubijen, došao je Staljin, Rusija je okupirala istočnu Evropu na pedesetak godina, Tito je rekao NE, oteli su nam NIS, a neki moroni u Srbiji i dalje misle da smo braća i da nas Rusi mnogo vole… ukratko. Ali to je neka druga priča.
4. Žena Aleksandra Velikog: Olimpija
Kao što se kaže, iza svakog uspešnog muškarca krije se žena. E pa, ako je neko bio uspešan to je bio Aleksandar Veliki. Recimo zato što je osvojio ceo poznati svet. Što nije baš mnogima pošlo za rukom.
Ali pored toga što je bio neustrašivi vojskovođa i surovi osvajač, bio je i mamin sinčić. A njegova mamica Olimpija je bila lepa, moćna i vrlo uključena u Aleksandrove odluke. Kada se postavilo pitanje Aleksandrovog vladanja prestolom ona je tvrdila da je Zevs lično oplodio. Uz to je potrovala preostale pretendente na presto. Kada je njen muž Filip uzeo drugu ženu, organizovala je atentat. Vrlo verovatno, iako nema jasnih dokaza za to.
A dok je Aleksandar osvajao i osvajao, Olimpija je lepo vladala Makedonijom. Čak i posle njegove smrti neko vreme je žarila i palila. Dok je se nisu rešili mlađi i ambiociozniji naslednici trona. Inače najveća grobnica iz Antike nedavno otkrivena u Grčkoj i blizini Soluna vrlo verovatno pripada upravo njoj. Sad vam je jasno koliko je bila moćna.
3. Čovek iza Napoleona: Charles Maurice de Talleyrand-Perigord
Vrlo verovatno nikada niste čuli za čoveka dugog imena: Charles Maurice de Talleyrand-Perigord. Pa sigurno da niste, tako je to sa vladarima iz senke.
E pa dok je Napoleon ratovao sa celim svetom cele svoje karijere, kod kuće je bio Charles Maurice de Talleyrand-Perigord. Titula mu je bila ministar inostranih poslova. Što je pomalo ironično imajući u vidu da je Napoleon praktično sa svim INOSTRANIM zemljama bio u ratu.
Ali Talleyrand-Perigord je bio sve samo ne običan poslušnik jednog ludaka. On je tajno sklapao dogovore sa Austrijom i Rusijom pokušavajući da obuzda Napoleona. A uz to je sve vreme uspevao da bude na pravoj strani politički. Odnosno da ne ostane bez svoje dragocene glave na giljotini.
A kada je Napoleon shvatio da mu ovaj malo radi iza leđa okupio je sve ministre i rekao mu da bi ga trebalo "slomiti kao staklo". A onoda je Talleyrand-Perigord je pomalo smoreno zevnuo i rekao da je šteta što tako veliki čovek ima tako loše manire.
Iako je dobio otkaz, zbog prevelike podrške svih bitnih ljudi Francuske nije mu falila ni dlaka sa glave a Napoleon je ispao poprilično loš momak u celoj priči pa se smatra da je ovaj događaj početak njegovog kraja.
A kada je svrgnut sa vlasti upravo Talleyrand-Perigord je omogućio Napoleonu da ode na usamljeno ostrvo u Atlantiku u egzil. Što je vrlo korektno priznaćete.
I kao što reče stari dobri Talleyrand-Perigord: "Režim može da padne, ali ne i ja".
2. Čovek iza Džingis Kana: Jelu Čukai
Pored toga što je bio jedan od najvećih osvajača svih vremena, Džingis Kan je takođe i predak oko jedan posto današnje svetske populacije. Voleo je čovek žene, šta da vam kažemo.
Tajna njegovog uspeha je organizacija mongolskim plemena. Po njima je čak i Tolkin stvorio vojsku orki u Gospodaru prstenova.
Ipak, jasno je da ne postoji čovek koji je mogao da osvoji ceo svet, poje*e tolike žene i usput organizuje sve na tako vrhunskom nivou.
U tome mu je pomogao Jelu Čukai. A dok se ideologija Džingis Kana svodila na: ubij, siluj, spali, Čukai je bio malo mirnije naravi.
Tako je spasao mnoge kineske gradove koje je Kan planirao da spali do temelja. Uspeo je da ubedi svog šefa da je bolje da mu podanici plaćaju porez nego da ih odmah pobije. Što je bilo poprilično revolucionarno u to vreme.
A onda je napravio tako dobar sistem naplate poreza da je čak i Džinkis Kan shvatio da više voli novac nego ubijanje. Po mnogim istoričarima upravo ovaj sistem vladavine je omogućio da Mongoli osvoje ceo svete. Pa vi vidite…
1. Čovek iza Tutankamona: Veliki vezir Aj
Tutankamon je verovatno najpoznatiji od svih faraona iz drevnog Egipta, a njegova maska je oličenje moćnih vladara koji su dizali piramide u slobodno vreme.
Samo vidite, Egiptom je vladao Aj, dok je Tutankamon još uvek cuclao cuclu i kakio u pelene. Aj je služio Tutankamonog oca, a kada je postao Veliki Vezir sve odluke je donosio samostalno umesto malenog faraona. Vratio je stare bogove, koje je Tutankamonov predhodnik zabranio, što je dovelo do nezadovoljstva.
Ni danas istoričari nisu ustanovili kako je Tutankamon umro. Mnogi smatraju da je upravo Aj imao pomalo veze sa tim događajem. Recimo zato što je umro čim je postao dovoljno velik da preuzme vlast. Od Aja, pogađate.
Onda je Aj lepo oženio Tutankamonovu polusestru Ankhesenamen kako bi potvrdio svoju vlast. I uspešno je vladao godinama posle toga…
