5. Psi nam pomogli da pobedimo Neandertalce
sonja pauen
Ok, svi volimo pse, oni su dobri, vole da se maze, mekani su i verni. Ali ako se vratimo nekih 40.000 godina unazad otkrićemo nešto još zanimljivije. Recimo da su naši najverniji prijatelji pomogli da se spasi čovečanstvo.
Evo kako.
U to vreme moderno ljudi i Neandertalci su živeli zajedno. Vi verovatno mislite da su Neandertalci, pa NEANDERTALCI. Odnosno glupi ko tocila. Ali to nije baš tako.
Baš kao i prvi ljudi umeli su da koriste alatke, pale vatru, a imali su i društvene običaje i rituale. Zapravo dosta su se dobro snalazili u tom surovom svetu. Uz to su bili jaki kao zemlja.
Vrlo verovatno su imali i neku vrstu jezika kojim su komunicirali. Ali, ključna razlika je bila što su ljudi imali pse.
I ne samo što su dobili utehu u tužnim trenucima već su dobili i ključne saveznike u lovu. Otkriveno je da su ljudi postali za 56 posto efikasniji u lovu kada su im u tome pomagali psi. A u kritičnim trenucima, suša, poplava ili veoma hladnog vremena upravo to je predstavljalo razliku između života i smrti. Neandertalci su nestali, mi smo preživeli.
Kako je došlo do toga?
Čini se da su se vukovi zapravo "privalili" prvim ljudima. Najpitomiji od njih su kopali po đubretu koje su pravili ljudi i malo po malo se praktično sami pripitomili. Uz to su naučili da čitaju ljudski govor tela i razumeju naše naredbe.
Dakle, da nije bilo tih blenta blentavih, vrlo verovatno ne bi bilo na nas. Pa vi nemojte da date nekoj lutalici da gricne nešto na brzaka sledeći put. A sada čitajte dalje…
4. Stidne vaške i naše krzno
ed uthman
Baš kao i psi i vaške su naši verni pratioci. Pa, recimo oduvek. Ali nisu baš tako prijatne, što ste se možda i sami uverili. A tek stidne vaške što nisu prijatne. Zapravo su potpuno užasne, recimo toliko da su vaši preci ostali bez krzna samo da bi se rešili ovih napasti.
Naučnici kažu da su ljudi imali krzno poput gorila prilično dugo. Ali su vaške bile toliki problem da smo se evolucijom u nekoliko generacija rešili tih ljubimaca.
3. Gliste su omogućile poljoprivredu
yun huang yong
Gliste ne deluju kao veliki dobitnici te evolucije. Recimo zato što izgledaju užasno i valjaju se okolo u blatu i štroki. Ali naučnici kažu da su upravo gliste zaslužne za uspon naše civilizacije.
Jedan od njih je i Čarls Darvin lično koji je potrošio 44 godine u istraživanju upravo ovih stvorenja. I onda je zaključio da su gliste moćnije od slonova i važnije za privredu od stoke.
O čemu se radi sigurno se pitate?
Vidite, gliste su krive za sve to plodno zemljište na kojem gajimo naše useve.
Milionima godina one su kopale po zemlji stvarajući plodni humus. Bez njih, naši daleki rođaci ne bi mogli da uživaju u blagodetima kultivisanih biljaka. Možda bi i dalje sedeli u pećinama i lovili sitne živuljke zapravo.
Darvin je inače pokušao da dokaže i da su gliste inteligentna bića, ali to mu nije baš pošlo za rukom.
2. Krave nas naučile da se hranimo
markku akerfelt
Da li znate koja je najveća razlika između nas Evropljana i ostalih? Ljudi odavde po pravilu bez problema mogu da piju mleko, dok oni ostali u ogromnom procentu ne. Tako je 100 posto Indijanaca netolerantno na laktozu, kao i 95 posto Azijata i tako dalje…
Ljudi jednostavno nisu napravljeni da piju mleko kao odrasli. Sa nekih 5 godina izgubimo sposobnost varenja kada prestanemo da pravimo određeni enzim koji nam pomaže u tome.
Ali, Evropljani i naši drugari sa Bliskog Istoka su pre oko 7.500 godina pripitomili kravu. I normalno počeli da koriste mleko i mlečne proizvode. A pošto su oni prepuni vitamina D, ljudi koji su mogli da ih vare su bili dominatni pa se ovaj gen brzo proširio na sve nas.
I zato se zahvalite precima što uopšte možete da pijuckate kafu sa mlekom.
1. Buve nas spasile od HIV-a
afpmb
Buve imaju tu neprijatnu naviku da grizu ljude i životinje. I zato su savršene za prenošenje ozbiljnih bolesti. Recimo Crne Smrti, ili Kuge koja je desetkovala Evropu u srednjem veku. Više puta! One prenose i neke viruse poput boginja.
Ali čini se da su buve pomogle i da izgradimo imunitet za neke od strašnih bolesti.
Recimo od virusa HIV-a.
Kuga i boginje napadaju ćelije i šire se na sličan način kao i HIV, krišom ulazeći u ćelije. E pa neki naučnici smatraju da su zbog prenošenja ovih bolesti ljudi koji imaju prirodan imunitet izašli u prvi plan. Tačnije, oko 18 posto Evropljana danas je prirodno imuno na virus HIV-a. A to nije malo. Zapravo, čini se da je bilo dovoljno da spreči masovnu pandemiju ove opasne bolesti.
Inače, moguće je da će upravo zbog buva i načina prenošenja virusa naučnici uspeti da otkriju i antiviralne terapije koje će trajno lečiti ove bolesti. Ali za to ćemo morati da sačekamo još par godina…
