5. Kokain u Egipatskim mumijama
kelly
Svi znamo da je Kolumbo sa svojom ekipom došao do Amerike misleći da je otkrio Indiju. Možda nije pronašao zapadni put koji je tražio ali je sasvim sigurno našao svašta zanimljivo.
Recimo gomilu biljaka i životinja koje Evropljani nikada nisu videli. A dok su domoroci sa radošću otkrivali evropske bolesti poput boginja koje su im doneli moreplovci, Kolumbo je pušio duvan i žvakao lišće koke. Misleći – ljudi pa ovo i nije tako loše!
Sve ostalo je istorija. I to je istorija koju učimo u školi. Kokain, baš kao i biljka koka potiču iz Južne Amerike. Koja je otkrivena u 15. veku.
Ali…
Ali 1992. godine nemački naučnici su malo istraživali egipatske mumije i u njima otkrili ostatke hašiša, duvana i kokaina. I to u kosi, koži i kostima. Ok, hašiš dolazi iz Azije i buržuji iz Egipta su mogli da dođu do njega.
Ali duvan i kokain su iz Novog Sveta. Za koga ne samo da drevni Egipćani nisu čuli, već NIKO nije čuo u ovom delu planete još recimo 3.000 godina.
Otkriće je podjednako neverovatno kao da danas saznamo da je čokolada recimo sa Jupitera.
Pa kako je to moguće?
Nikome nije jasno. Ipak, postoji nekoliko teorija. Možda je lokacija zagađena. Mada je malo verovatno da bi arheolozi napravili žurku sa hašišom i kokainom u piramidi i onda narkotike gurali u koske mumijama. "Ajde uzmi malo Tutankamane mojne si štreber." Teško!
Druga teorija je da mumije nisu prave.
A onda su precizni Nemci poslali uzorke na nezavisno istraživanje. Ustanovljeno je da mumije jesu autentične a ponovo su otkriveni isti dokazi. Ni to im nije bilo dovoljno pa su ispitali sve mumije koje su bile dostupne. U neverovatnoj trećini su se nalazili ostaci nikotina. Onda su ustanovili da se lišće duvana nalazi u grobnici Ramzesa Drugog.
Naučnici i dalje ne znaju kako je to moguće…
4. Hibru tekst u Novom Meksiku
brainardo
Zamislite da ste arheolog iz Amerike, kada vam neki lokalac i Novog Meksika kaže da ima nešto što bi trebalo da pogledate.
Uzmete pištolj, stavite šešir i onda u sred ničega kod Albukerkija pronađete kamenčinu od 90 tona sa nekim tekstom.
Upravo to se desilo profesoru Franku Hibbenu 1933. godine.
Ok. Zna se da su Indijanci živeli u oblasti poodavno, pa natpisi na kamenu ne bi trebalo da budu čudni zar ne?
Ali…
Ali Frank je odmah shvatio da tekst nije na indijanskom. Bio je na hibru. Tačnije drevnoj verziji hibru jezika.
A tekst je bio 10 Božjih zapovesti.
Još je zanimljivije što su korišćena i neka grčka slova, što znači da je autor mešao grčki i hibru. Što je opet tipično za drevna vremena.
Kamen je bio bazaltni i isti kao i okolno zemljište, što znači da nije donesen odnegde.
Dobro. Ali možda je neki Jevrejin u trenucima dokolice otišao u sred pustare i isklesao u kamenu 10 Božjih zapovesti?
Sasvim logično objašnjenje.
Ali geolozi su nedavno istražili ceo lokalitet i zaključili da je tekst star najmanje 500 godina a možda čak i 2.000 godina.
Što je, jasno vam je, sasvim nemoguće.
3. Rimske statue u Meksiku
photo via
Negde otprilike oko drugog razreda osnovne škole skoro svi će skapirati da Rim i Južna Amerika nisu baš blizu. Čak i ako pod "Rim" shvatimo sve osvojene teritorije Rimskog carstva.
Možda su svoje legionare slali u Afriku i Aziju, ali Latinska Amerika im nije bila baš u planu. Zato što nisu ni znali da postoji jelte pošto je sve zapadno od Evrope i Afrike bilo samo duboko plavo more i Neptunovo carstvo.
Ali…
Ali šta onda radi skulptura iz Rima u starom hramu u Meksiku?
Dakle do ovog otkrića smo došli 1933. godine kada su arheolozi malo kopali na lokalitetu nekih 60 kilometara od Meksiko Sitija. E sad, trebalo bi da znate da je lokalitet bio potpuno netaknut od 15. veka. Što znači da su se baš iznenadili kada su iskopali skulpturu glave karakterističnog izgleda za Rim i drugi vek.
Nikome nije bilo jasno kako je to moguće sve do 1982. godine.
Kada je grupa podvodnih istraživača otkrila gomilu keramičkih ćupova u moru kod Rio de Žaneira. Kada su još malo istražili shvatili su da su tu potonule dve rimske lađe.
Što je malo čudno pošto su Brazil otkrili Portugalci a ne Rimljani.
2. Čudni novčić na severu Amerike
Arheolozi su kopali 1957. godine po Mejnu na severoistoku Amerike. Tražili su artefakte Indijanaca koji su tu živeli. A pronašli su jedan novčić koji nije baš bio Indijanski. Već vikinški.
Ali…
Ali vikinzi su živeli sa druge strane okeana. U Evropi.
Otkriveno je da je novčić napravljen za vreme kralja Olafa Kyrre u Norveškoj negde u 11. veku. A pronađen je u Americi među 30.000 artefakta drevnih Indijanaca. Vrlo verovatno su vikinzi ipak prvi stigli do Amerike. Mada ne postoje baš konačni dokazi za tu teoriju…
1. Čudni jezik u Novom Meksiku
wiki
Opet taj Novi Meksiko. Uopšte nije čudno što su baš tamo sleteli vanzemaljci kod Rozvela.
E pa vidite, u pustarama Amerike postoji pleme Indijanaca koje govori čudan jezik. Jezik koji se obično zove – japanski!
Ali…
Ok, možda pleme Zuni ne govori baš književni japanski ali sličnosti između dva jezika su zastrašujuće, kažu lingvisti.
Evo par primera.
Klan se na zuni kaže "kwe", a na japanskom "kwai". Klovn je "newe" a na zuni "niwaka". Sveštenik je "shawani" a na zuni "shiwani".
A slične reči su samo početak. Još je luđe da im je sintaksa skoro identična. Oba jezika tako glagole stavljaju na kraj rečenica, što nije baš česta stvar. Zanimljivo je da jezik zuni nema baš ništa slično sa drugim indijanskim jezicima iz svog okruženja.
Ima još.
Narod Zuni i Japanci imaju slično genetsko nasleđe pa čak i određenu sklonost ka bolestima bubrega karakterističnu za određenu krvnu grupu.
E sad kako su se Japanci našli u sred Američke pustinje nikome nije jasno.
