5. Osveta sestara Trung
Trung Trac i Trung Nhi su bile sasvim obične sestre iz malenog sela u Vijetnamu. Živele su u prvom veku i baš ničim se nisu izdvajale niti privlačile pažnju. Osim tom sitnicom da su od malena obučavane drevnim borilačkim veštinama. Ova informacija će biti vrlo važna u priči nešto kasnije.
U to vreme, regijom su vladali Kinezi i to vrlo surovo. A kada se suprug od Trung Tac pobunio protiv lokalnih vladara, dinastija Han se brutalno obračunala sa njim. Nesrećnik je odmah ubijen a Trac je silovana više puta.
Ali!
Ali tu su se malo preračunali. Vidite, po tradicionalnom Konfučijanizmu Kinezi iz dinastije Han su žene smatrali sasvim nesposobnim. Ali i tu su se malo prešli.
Nisu ni znali da su Trac i Nhi najzajebanije ratnice koje je Vijetnam ikada video. A sad su bile i ljute. Vrlo brzo su se obračunale sa kineskim vojnicima. A onda im se pridružilo još 80.000 besnih i sposobnih žena Vijetnama. Prvo su oslobodile svoja sela a onda su proterali Kineze iz celog Vijetnama.
Dinastija Han je na kraju ipak pobedila, pošto je Kina jelte malo veća od Vijetnama. Ali velika bitka je ušla u istoriju a legende se prenose već 2000 godina. Recimo da se jedna od ratnica Phung Thi Chinh u sred bitke porodila, a onda odmah nastavila da ubija Kineze sa bebom na leđima.
4. Brutalna osveta žene crvene kose
Rimsko carstvo je oduvek imalo malo čudnu reputaciju sa svim tim orgijama, plaćenicima i senatorima koji samo čekaju da zabiju nož u leđa imperatoru. A onda odu na orgije.
E pa reputaciju nisu ugrozili ni kada je Keltski kralj Prasatugus preminuo ostavljajući svoju zemlju ženi Boudicci i dvema ćerkama. Rimljani su to lepo iskoristili, pokorili ih a ženu i ćerke naravno silovali.
Ali!
Ali Rimljani uopšte nisu znali sa kim se kače! Mada je bilo tu činjenica na koje je trebalo da obrate pažnju i koje su ukazivale na probleme. U Rimskim zapisima stoji da je Boudicca bila veoma visoka, veoma opasna i vrlo zastrašujuća sa dugačkom crvenom kosom.
A Kelti nisu bili još jedno Evropsko pleme koje je samo čekalo da ih pokori veliki i moćni Rim. O ne!
Boudicca i njeni ljudi su napravili pravi pokolj u Camulodunumu gde su bili smešteni vojnici koji su joj silovali ćerke. Onda je do temelja srušila 3 rimska grada. Među njima i rimski London usput masakrirajući 80.000 Rimljana. Pa se vi kačite sa visokim crvenokosim ženama!
3. Enrico Dandolo i Vizantija
Vizantija je bila ogromna, bogata, moćna i potpuno bezobzirna. A dok se Rimsko carstvo polako raspadalo Vizantija je bila na svom vrhuncu. I mislili su da im niko ne može ništa. Tada i nije mogao.
Tako da su svoj savršen geografski položaj koristili na sve moguće načine. Recimo i da stalno kradu robu sa brodova trgovaca iz Venecije.
Onda su Italijani poslali ambasadora po imenu Enrico Dandolo da malo izgladi stvari sa Carom Manuelom I Komnenom.
Vizantijci nisu baš bili za razgovor već su zaključili da je bolja fora da oslepe Enrica i pošalju ga nazad kući.
Ali!
Ali 33 godine kasnije Enrico se vratio. I to u velikom stilu. Upravo on je bio na čelu Krstaša u Četvrtom pohodu. I bila je to slepa osveta. Grad Konstantinopolj koji nikada pre nije osvojen je pao a onda je i spaljen.
Enrico je umro sledeće godine. Imao je 90 godina i poslednje o čemu je razmišljao sigurno je bilo da je osveta najukusnija kada se servira hladna. Ili možda da je pravda spora ali dostižna. U svakom slučaju kapiramo da je bio zadovoljan.
2. Osveta Džingis Kana
Pošto je pokorio celu Aziju Džingis Kan je krenuo ka zapadu. A tu je naišao na veliki i moćni sultanat-državu po imenu Kvarezma.
I izgleda da mu je bilo dosta ubijanja pa je poslao glasnike sa poklonima kod guvernera granične teritorije Otrata. Glasnici su odmah ubijeni.
Ali Džingis Kan je hteo da im pruži još jednu priliku. Verovatno je mislio da idioti nisu shvatili sa kim se kače.
Tako je poslao novu delegaciju. Ovog puta direktno kod Šaha Ala Ad Din Muhammeda II. Sultan je glasnicima odsekao kosu a i glave koje je poslao nazad.
Ali!
Ali izgleda da oni nisu čuli da se glasnici ne ubijaju. Pogotovo ne kada rade za Džingis Kana. Po predanju se Kan osamio na nekoliko dana. A onda smislio šta će dalje.
Poslao je tri od svoja četiri najvažnija generala da reše taj problem. Predvodio ih je Subatai, u istoriji poznat i kao najbolji vojskovođa koji je ikada postojao.
Prvo su osvojili deo teritorije i guverneru sipali tečno srebro oči i usta.
A onda su uništili ceo sultanat. Kada kažemo uništili, mislimo totalno uništili. Četiri miliona stanovnika je masakrirano. A to su bili otprilike SVI. Zapravo, u Kvarezmi nije ostala živa ni mačka ni pas. Bukvalno, ne figurativno! Inače šahova vojska je bila četiri puta brojnija od vojske Džingis Kana. Ali ni to im nije pomoglo.
Pa se vi kačite sa Džingis Kanom.
1. Osveta Stefana Dečanskog
U školama uglavnom učimo kako su Nemanjići bili plemenita dinastija iz srednjeg veka koja je postavila korene naše prekrasne državice. I to je manje više tačno. Bar po pitanju državnosti.
Ali ima tu par detalja koji se baš i ne uče na časovima istorije.
Recimo par detalja o Stefanu Dečanskom.
E pa njegov tatica, kralj Milutin je bio poprilično sklon avanturama. A kada se oženio četvrti put (ne i poslednji), njegova treća žena i majka Stefana Dečanskog je proterana. Brak je poništen, pa je i Stefan proglašen nelegitimnim sinom, čime je zauvek izgubio i pravo na presto. Što je njegov polubrat Konstantin jedva dočekao, pošto je ostao jedini pretendent na presto.
Što sve fakat ostavi određene posledice na psihu mladog čoveka, koji je baš planirao da bude kralj.
Tako je Stefan podigao bunu protiv oca negde oko 1308. godine. Milutin je sinu ponudio primirje i pregovore, a kada je ovaj na to pristao, rekao je nešto poput – koja naivčina – i odmah ga zarobio. A onda smestio u Skoplje gde je oslepljen. Na kraju ga je poslao za Carigrad.
ALI!
Ali izgleda da Stefan baš i nije bio oslepljen. Tamničar je verovatno bio potkupljen ili je sam odlučio da poštedi mladog kraljevića. Ili je loše obavio posao.
Stefan je ipak vrlo mudro celog života nosio povez preko očiju. Sve do jednog trenutka.
A taj trenutak je došao kada je 1321. godine Milutin umro. Logičan naslednik je bio njegov sin iz drugog braka – Konstantin. Ali, čim je Stefan čuo da mu je otac preminuo vratio se u Srbiju, skinuo povez sa očiju i TADAA saopštio da mu je Sveti Nikola vratio vid. A pošto sa svecima nema zezanja, crkva ga je odmah podržala kao pretendenta za presto. Ponudio je polubratu podelu vlasti, ali on je to odbio i podigao vojsku na Stefana.
Izgubio je taj sukob, pa je Stefan brzo preuzeo vlast. Samo, ostao je taj problemčić koji se zvao Konstantin.
Istoričar Pseudobrokar piše da je po Stefanovoj ličnoj naredbi Konstantin zakucan ekserima za drvo. Onda su mu mišići probodeni drvenim klincima. A onda je presečen na pola. Po dužini! Dok je bio živ.
Na kraju, Stefan je navodno tražio da mu se od polubratove lobanje napravi pehar. Iz koga je redovno pio vino.
E to je osveta!
