Granice koje postavljamo su nevidljiva uputstva za sve ljude oko nas. One pomažu da odredimo ko smo i kakvi smo, ali i da nas drugi ljudi poštuju. A njihov značaj je i u tome što će drugi promeniti svoje ponašanje kada su u vašem društvu, objašnjava psihološkinja Ann Vertel u tekstu za Thrive Global.
Evo primera.
Zamislite da vaš prijatelj stalno kasni kada se nalazi sa vama. A to naravno nije baš dobro za vas.
Problem je što će većina ljudi reagovati na neprihvatljivo ponašanje žalbom, svađom, vikanjem ili durenjem. Neki će ćutati i ljutiti se.
Ipak, postoje tri vrste reakcija:
– Pasivno
Kada dozvoljavate neprihvatljivo ponašanje.
– Agresivno
Kada ćemo napadati, vikati ili kriviti.
– Pasivno agresivno
Kada ćemo se duriti, praviti face, biti zajedljivi ili neprijatni.
Ipak, ni jedna od ovih reakcija nije dobra.
Umesto da reagujemo trebalo bi da odgovorimo na neprihvatljivo ponašanje.
Naši odgovori mogu da budu:
1. Otvoreni
Kada ćemo imati saosećanja ali i ukazati na problem. Recimo: “znam da si u gužvi ali baš je bezveze kada kasniš“.
Tako ne želimo da svaljujemo krivicu ni na koga niti da sagovornika ubeđujemo da smo u pravu već da samo promenimo njegovo neprihvatljivo ponašanje.
2. Zahtev
Kada ćete direktno ukazati na problem – “Molim te da dođeš tačno na vreme“.
3. Informativni
Tada ćete druge obavestiti da postoji problem i kako se vi osećate – “Vređa me kada kasniš“.
4. Naredba
“Zahtevam da dođeš na vreme.”
5. Odlazak
Na kraju, kada neko jednostavno ne može da prilagodi svoje ponašanje uvek vam ostaje opcija da jednostavno odete uz jasno obaveštenje zašto ste to uradili.
Postavljanje granica je važno zato će se ljudi ponašati prema vama tačno onako kako vi očekujete da se ponašaju, precizira Ann.
Zato je potrebno i moguće da prijatelje, kolege pa čak i šefove naučite kako i koliko bi trebalo da vas poštuju.
