Bezbrojni filmovi, knjige, i televizijske serije bave se temama vanzemaljskih civilizacija, a postoji i čitava subkultura ljudi posvećenih ideji da vanzemaljci, ne samo da postoje, nego su već posetili našu planetu zvog neobjašnjivog cilja – sakaćenja stoke i zlostavljanja jedva pismenih osoba.
Ipak, možemo da kažemo da niko nikad nije video ogroman svemirski brod ili kockaste ženske grudi iz sazvežđa raka i to iz brojnih razloga. Šanse da ikada sretnete nekog vanzemaljca su približne 0. A zašto? Evo…
5. Ako postoje, onda su jelte, otuđeni
Naš koncept zamišljanja vanzemaljskog života je duboko ukorenjen u ideji da je uporediv sa životom na Zemlji. Gotova svaka vanzemaljska rasa u domenu naučne fantastike i fantazije je humanoidna – Klingsonci iz Zvezdanih staza su zapravo ljuti svemirski pećinski ljudi, dok su Vulkanci virtualno identični ljudskim bićima. Luk Skajvoker i Han Solo su, npr tehnički vanzemaljci, uprkos činjenici da izgledaju kao dva bela muškarca iz 70ih godina prošlog veka, a Asari kao plave striptizete.
Čak i takozvani “svedoci” vanzemaljskih sletanja koje vidimo na kanalu History opisuju vanzemaljce kao suštinski čovekolike po izgledu, sa rukama, nogama, očima i glavama. Čak su i ksenomorfi u franšizi Osmi putnik, koji bi trebalo da budu nečovekolike bube čudovišta dovoljno bliski nama jer ih igraju ljudi u – kostimima!
Poenta je, da naša ideja o inteligentnom životu zavisi od pretpostavke da je ljudska rasa zajednička referentna tačka, uprkos činjenici da je to verovatno netačno.
Istina je da mi ne znamo apsolutno ništa o životu na drugim planetama ili udaljenim galaksijama odakle vanzemaljci mogu da potiču. Dominantni oblik života na tim planetama može biti i neonski gas koji prdi ili svemirski laser koji komunicira serijom atonalnih zvukova, promenom temperature vazduha oko njih ili čak emitovanjem određenih mirisa (iako, da kažem istinu, čak i neka ljudska bića komuniciraju ovim trećim načinom).
Drugim rečima, čak i osnovni oblici života kakve poznajemo na Zemlji (ugljenik je osnovni element) ne mora biti osnova za čitav svemir. Ugljenik čak ne mora ni da postoji u domovini vanzemaljaca. Razlog tome je što još uvek moramo da čekamo na kontakt sa vanzemaljcima je što možda ne možemo da prepoznamo njih čak i da sede pored nas i čitaju ovo što i vi.
Ali čak i kada bi bili nekako čudesno slični ljudima u svojoj psihologiji, njihov proces razmišljanja bi bio značajno različit od ljudskog u pojmovima brzine i odgovora (ideja koju je postavio Karl Sagan u romanu koji je ekranizovan u nesrećni film “Kontakt”).
Vanzemaljcima bi trebalo nekoliko sati, dana, meseci ili čak decenija da prevedu fraze koje smo slali u svemir, a koje su razumljive nama, ljudskim bićima. Koliko mi znamo, vanzemaljci su dobijli istu rečenicu poslednjih 70 godina, i mi bismo je odbacili kao bizarnu glupost sa radio stanice.
Photo: Flickr/Frankula
Zanima vas dalja priča? Pogledajte sve teorije o vanzemaljcima u Galeriji:
