5. Zašto je led klizav?
astrid westvang
Led je klizav, kao što je voda mokra. Ok, to svi znamo. Ali ZAŠTO je led klizav?
E pa to je malo teže pitanje. Čak i za ozbiljne naučnike. Dakle, ne znamo zašto se to dešava, odnosno zašto ćete poljubiti patos ako nagazite na led ovog decembra.
Neki su mislili da se prilikom klizanja led pretvara u vodu prvi njegovoj površini pa sve postaje vrlo klizavo. Ali onda je dokazano da to i nije baš slučaj. Tako da sada nemamo pojma zašto je led klizav. Možda ima veze sa činjenicom da je voda jedina materija koja se širi na niskim temperaturama. Inače, naučnici ni za to nisu baš sigurni zašto se dešava… ajmo dalje.
4. Kako radi bicikl?
joze luis ruiz
Bicikli postoje negde od 19-og veka. I njihov osnovni koncept se i nije previše promenio od tada. Imaju dva točka i ram koji ih povezuje. Onda se zaletite i nećete pasti. U principu to vam je to.
A šta nauka kaže na to? Zašto je bicikl stabilan kada se kreće i zašto pada kada stoji? E pa velika je šansa da će naučnici da pređu na drugu temu. Recimo šta je bilo pre Velikog praska. Ok, ni to ne znamo, ali nema veze.
Naučnici sa Univerziteta Cornell su zaključili da nemamo konačan odgovor na stabilnost bicikla. Čak i jednačine koje to navodno objašnjavaju ne pružaju odgovore.
Godinama se smatralo da je u pitanju žiroskopski efekat, odnosno da je stvar u sili koja se stvara kretanjem. Ali ne, još sedamdesetih godina je dokazano da nije to. Onda su mislili da je stvar u posebnom odnosu između točkova i bicikla. Ali naučnici su napravili bicikl koji radi i bez tog uslova.
I na tome je ostalo…
3. Koliko vrsta postoji na planeti?
Vreme Kolumba, Marka Pola i velikih istraživača je davno iza nas. I više niko ne otkriva nove zemlje, biljke i životinje. Pošto su svi zauzeti proveravanjem statusa na Facebooku.
Pa kao da je bitno, kada smo sve već ionako otkrili.
Zapravo, daleko smo od toga.
Do sada smo otkrili skoro 2 miliona vrsta, ali i pored toga svake godine se otkrije 15.000 novih. A uz to, niko nema ni ideju koliko ih još ima za koje nikada nismo čuli.
Neki naučnici misle da ih možda ima čak 5 miliona. A ima onih koji tvrde da je ta cifra neverovatnih 100 miliona.
Postoji nekoliko razloga za ovu neizvesnost. Većina istraživanja se odvija na severnoj hemisferi. Koja je tehnološki razvijenija. Dakle, postoje ogromna prostranstva koja su potpuno neispitana.
Ipak, najveći problem je što se 99 posto stvorenja nalazi u dubini okeana. A ispitali smo oko 10 posto morskih dubina. Možda i manje. Tako da ko zna šta je dole sve…
2. Kako radi gravitacija?
jack linguard
Gravitacija, ili sila teže je jedna je od četiri osnovne sile interakcije. Tela se međusobno privlače a što je njihova masa veća to je i sila veća.
Gravitacija je važna zato što drži ceo Univerzum zajedno. Ali već tu dolazimo do čudnih stvari. Ona je najslabija od svih sila. Recimo obična magnetna sila je 10^36 puta jača.
Tek ide zanimljiv deo. Preostale tri sile imaju čestice koje ih pokreću. I to je jasno. Ali uopšte nije jasno šta je to zbog čega postoji gravitacija. Šta je to što privlači tela?
Možda, ali samo možda, postoje čestice po imenu gravitoni koji omogućavaju gravitaciju. Ali one nikada nisu dokazane. Čak ni u teoriji.
Još jedna misterija je zašto gravitacije nema na nivou atoma i molekula. Iz nekog razloga gravitacija prestaje da radi u malim dimenzijama. Tako da je upravo gravitacija jedan od razloga što različita pravila važe za kvantnu i običnu fiziku.
Zapravo, više toga znamo o zakonima fizike na nivou atoma nego o činjenici da će se lopta vratiti na zemlju kada je bacite u vazduh.
1. Koliko ima planeta?
wp
Koliko je planeta u našem solarnom sistemu? Devet? Ne. Pluton je ponovo izbačen sa liste čisto da znate. Dakle osam? Pa, možda i ne.
Zapravo nemamo pojma
Evo zašto. Područje između Merkura i Sunca je previše svetlo da bismo bilo šta videli. A sve iza Urana je previše mračno. Čak ni najbolji teleskopi ne mogu da otkriju ništa u tom području. Zato naučnici koriste posredne dokaze kako bi otkrili eventualne objekte. I tako su ustanovili da se vrlo verovatno negde iza Plutona nalazi još jedna planeta veličine Zemlje.
Ali ni to nije sve.
Nedavno je otkriveno da putanje kometa ne odgovaraju predviđanjima. A to znači da se negde krije još jedna planeta. I to poveća. Možda čak i kao gasoviti džin Jupiter. NASA inače misli da će uskoro prikupiti i konačne dokaze o njenom postojanju. Kladimo se da to niste znali?
Klikni Like da i drugi vide!
