5. Zato što si rođen u Srbiji
Da dobro si pročitao. Novogodišnje želje ti se neće ispuniti zato što si rođen u Srbiji. I ovo nije neka tužna priča o našoj prokletoj sudbini i političkoj situaciji. Stvar je u čistoj psihologiji. U tome da su vas pogrešno naučili.
Evo o čemu pričamo. Obratite pažnju na terminologiju koja se ovde koristi. Svi ćemo koristiti izraz – novogodišnje želje – zar ne?
Mi dakle žeimo da budemo bogati, da budemo srećni, da putujemo… mir u svetu i sve po spisku plemenitih i lepih želja.
Ali ŽELJA, znači da očekujete da vam je neko drugi ispuni. Što znači da od toga nema ništa. Pošto Deda Mraz ne postoji. I zato nam je tako kako nam je. Recimo kao što ovde i dalje očekujemo od drugih da nam obezbedi dobar posao tako bismo voleli i da nam ispuni sve ostale želje. E pa taj drugi ne postoji.
Jedina osoba koja zapravo može da vam pomogne ste vi sami. I zato ne bi trebalo da razmišljate o ŽELJAMA, već o planovima. Ali ni to nije tako jednostavno.
4. Postavljanje ciljeva
Nema boljeg načina da ti se planovi ne ostvare od toga da ih postaviš u nekoj ovakvoj formi:
– Ješću zdravije
– Ostaviću cigarete
– Pronaćiću dečka
Zašto, sigurno se pitate? Pa, zato što su čista apstrakcija. Zbog čega zapravo nećete znati šta je potrebno da radite. Recimo da ste odlučili da jedete zdravo. Super, bravo. I negde 8. januara bićete na poslu. Gladni. Izdržaćete da ne otrčite u pekaru. Već devetog će biti mnogo teže. Desetog ćete reći – e pa dosta je bilo i eto pola kile bureka ispred vas. Uostalom burek je zdrav.
Šta možete da uradite?
Da budete vrlo precizni u planiranju i odlukama. Da odluka ne bude – ješću zdravije, već – više ne pijem sokove, ne jedem u pekari i ne jedem slatko. E to je već nešto. Ali sledeća zamka je:
3. Zato što planiraš i za druge
Ok, shvatio si da bi trebalo da budeš konkretan. I tako si došao do odluke da ćeš recimo:
– putovati više sa devojkom
– ići ćešće u kafane sa društvom…
Super za tebe. Samo nije super što si u svoje planove uključio i druge ljude. Da li si ih pitao šta misle o tome? Ne? Pa, čak i da jesi od toga slaba vajda čisto da znaš. Svaka osoba koju si uključio u planove za duplo smanjuje šanse da ćeš uspeti da realizuješ te ideje. A ako su tu i osobe koje se NISU složile, realnost plana odmah pada, pa, na nulu recimo.
Jedini način da sve uspe?
Da zajedno sednete i napravite veoma, veoma ozbiljan plan. I pridržavate ga se.
2. Ali ni to nije tako jednostavno
Sve jasno! Ne očekujem da mi drugi pomognu, imam konkretne ciljeve i u tome učestvuje moja porodica. Dogovorili smo se da ćemo do marta oboje smršati 10 kilograma.
Sjajno!
A zašto baš toliko?
Zašto ne osam? Ili 12?
Zato što ne znaš! Odnosno, zato što nisi uradio domaći. Nisi proverio podatke, raspitao se o iskustvima drugih i jednostavno si odabrao nešto što ti deluje kao dobra ideja.
E pa, obično nije. Odnosno, ljudi će po pravilu postaviti previše ambiciozne planove. Toliko da će biti skoro nemoguće da ih ostvare.
Dakle, bolje je postaviti male, ostvarive ciljeve, nego neke koji zvuče sjajno i od kojih neće biti ništa. Kao što neko reče – savršeno je najveći neprijatelj dobrog.
1. Zato što će se svi urotiti protiv tebe
I taman kada pomisliš da imaš dobar, realan plan shvatićeš da se ceo svet urotio protiv tebe.
Ortaci će te zezati što nećeš da piješ, nudiće te cigaretama, a brza hrana miriše tako dobro.
Čak će i tvoje telo da se buni. Posle toliko godina nezdrave hrane nije lako preći na povrće. Dobićeš užasnu upalu mišića.
Pa onda je sve osuđeno na propast? Skoro da je tako.
Ali postoji fora. Psiholozi kažu da je jedina šansa da rešavaš jedan po jedan problem. Ako hoćeš da ostaviš cigarete, jedeš zdravije, baviš se sportom, završiš fakultet i putuješ više, na kraju ćeš završiti ispred TV-a sa pivom u ruci čekajući picu.
Dakle odaberi samo jedan problem i baci se na njega. Recimo smanji cigarete na 15 dnevno, pa posle tri meseca na 10. Kada ostaviš cigarete kreni da vežbaš. Kada ti to postane navika pređi na sledeći izazov. Mada i sam znaš da ništa od toga.
Srećna Nova Godina!
