5. Naš univerzum ima ograničenja
sweetie187
Fizika kaže da je najveća brzina u našem univerzumu brzina svetlosti u vakumu. A zašto je to tako? Odgovor naučnika na ovo pitanje je – paaaaa zato što je tako rekao Ajnštajn. Dakle nemamo ga. Sledeća stvar koju bi trebalo da znate je da svetlosni talasi usporavaju kada se kreću kroz staklo ili vodu. Ok jasno. A kroz šta se kreću u vakumu? Pa, vidite, klasična fizika to ne može da objasni.
Što znači…
Što znači da možda živimo u Matriksu, odnosno simulaciji stvarnosti. Ukoliko je naš svet zaista proizvod simulacije to znači da se sve informacije obrađuju. I upravo maksimalna brzina protoka informacija je i najveća brzina koja može da se ostvari u našem svetu. Najbrži procesori na svetu rade pri brzini od 10 kvadriliona operacija u sekundi. Brzina našeg univerzuma je trilion triliona brža od toga, ali princip je isti. Ograničenje je stvar magistrale, odnosno komunikacije između delova računara. I baš kao što ekran ima piksele, rezoluciju, tako i naš svet ima rezoluciju.
U tom slučaju, brzina svetlosti je maksimalna moguća zato što mreža u okviru koje se dešava simulacija ne može da podrži veće. A ovo je tek početak!
4. Vreme ima greške
nasa
Ajnštajn je postavio problem po imenu Paradoks blizanaca. Ako jedan putuje u raketi briznom bliskom svetlosti godinu dana, kada se vrati na zemlju zatećiće svog blizanca koji će tada imati 80 godina. Ni jedan od blizanaca neće znati da je vreme proticalo drugačije onom drugom. I pored toga, jedan će biti na kraju života a drugi tek na početku. To možda deluje nemoguće, ali zapravo je tako. Konkretan dokaz je dobijen kada su naučnici posmatrali identične atomske časovnike. Jedan je poslat avionom oko zemlje a drugi je ostao dole. Vreme je zaista proteklo sporije u satu koji se kretao.
Što znači…
Svi gejmeri znaju da će se slika ukočiti kada je računar preopterećen. Isto tako i u našem svetu pri velikim brzinama vreme usporava. Zapravo računar koji sve procesuira se koči. Naučnici tvrde da je ovo dosta jak dokaz da bi sve moglo da bude samo simulacija u kojoj se nalazimo.
3. Svemir je zakrivljen
nasa
Ajnštajn kaže da se svemir krivi. Čak i Sunce drži Zemlju u orbiti kriveći svemir oko nje. Ali ako je svemir savršeno prazan, šta je to što se krivi?
Što znači…
Trebalo bi da znate da i kompjuter koji ne radi ništa ipak nešto radi. A to je održavanje sistema, takozvani – null program. Ondosno čeka komandu. Tako je i u stvarnosti pa prazan svemir zapravo čeka informaciju. Po toj teoriji naš svemir je mreža kroz koju teku informacije i sposobna je da se deformiše. Otprilike. Inače nauka je paradoks praznog svemira objasnila u takozvanom Kazimir efektu. Koji dokazuje da je svemir prazan, ali kroz njega nekako prolaze elektromagnetni talasi. Za koje klasična fizika ne može da dokaže da su tu.
2. Tamna materija i tamna energija
nasa
Fizika kaže da je materija ono što vidimo. Ali naš Univerzum pored toga što vidimo ima i još 5 puta toliko nečega što ne vidimo. I nemamo pojma gde je ni šta je. To zovemo tamna materija. I sigurni smo da postoji. Zato što bi se poredak galaksija i zvezdi rasturio bez nje. Isto tako procenjuje se da je 70 posto Univerzuma tamna energija. Fizičari ni nju ne mogu da objasne. Najpribližnije je da je to antigravitacija koja tela gura jedno od drugog. Zato se Univerzum širi.
Što znači…
Ako svemir nije prazan, a širi se, to znači da od negde stalno dolazi još svemira koji popunjava prostor. A po definiciji računara novi sistemi prvo dobijaju inpute u prvom ciklusu rada da bi tek kasnije pružili output. Dakle oni primaju ali ne emitiju. Baš kao što je slučaj sa tamnom energijom. Po tome je tamna energija zapravo novi svemir koji se dodaje. Ali odakle?? Nemamo pojma.
1. Kvantno povezivanje
nasa
Kada atom cezijuma oslobodi dva fotona u suprotnom pravcu, kvantna teorija kaže da će se oni povezati. Dakle kada se jedan okrene i drugi će se okrenuti u suprotnom pravcu. Ajnštajn kaže da će se drugi ponašati isto kao i njegov blizanac. Kasnije je to dokazano i u praksi, čak i na velikim udaljenostima. A to je praktično nemoguće.
Što znači…
A to znači da su povezani nečim. Recimo jednim zajedničkim delom programskog koda koji određuje njihovo kretanje gde god da se nalaze.
Ok! Odosmo sad da pogledamo Matrix ponovo…
