5. Lajka i drugi psi
Između 1951. i 1966. godine Sovjeti su poslali više od 20 pasa u kosmos. Najpoznatija ja naravno bila Lajka, čije putovanje u svemir je ceo svet pratio sa velikim interesovanjem. Ona je 1957. godine bila prvi sisar sa Zemlje koji je stigao do svemira i orbite.
I činilo se da sve ide po planu. Lajka je odletela u Sputnjiku 2. Radnička klasa je bila oduševljena. Ali onda su ljudi shvatili da se Lajka baš i neće vratiti kući. Ipak, utehu je pružila informacija da je Lajka umrla sasvim mirno kada je pojela svoj obrok sa otrovom i utonula u dugi svemirski san.
Osim što Lajka nije tako umrla, iako su Sovjeti pokušali sve da ubede u tu priču.
Lajka je zapravo preminula posle 7 sati užasne agonije. Srce joj je kucalo 4 puta brže od normalnog, temperatura u Sputnjiku je bila nesnosna pošto se sistem za hlađenje pokvario. Na kraju je preminula od šoka i stresa u mukama.
Ne zna se kako je završilo preostalih dvadesetak pasa, ali sumnjamo da su imali bolju sudbinu
4. Kosmonauti
Ali patnja Lajke i njenih psećih drugara je ipak poslužila kako bi Jurij Gagarin odleteo i postao prvi čovek u svemiru zar ne?
Pa baš i ne.
Pre će biti da je bio prvi koji je preživeo.
Iako su pokušavali da ubede ceo svet kako je Sovjetski svemirski program najbolji na svetu to i nije bilo baš tako. Ali ono u čemu KGB i drugovi iz Komunističke partije jesu bili najbolji je zataškavanje nesreća i uništavanje dokaza.
Tako je 1959. godine nemački naučnik izneo tvrdnju da je najmanje četvoro sovjetskih astronauta nastradalo u periodu od 1957. pa do 1959. godine. A verovatno i više. Hermann Oberth je radio za Nasu i imao je obaveštajne podatke o tome. Ovu priču su kasnije potvrdili obaveštajci iz Češke.
Ni to nije sve.
Dvojica radio amatera iz Italije Achilles i Giovanni Battista su početkom šezdesetih sasvim slučajno snimili sovjetske astronaute na tajnoj misiji.
Snimak ide ovako:
“41. Da, vruće je. Osećam toplotu. Jako, jako je vruće. Vidim plamen. Mogu da vidim plamen. 32. 32. Da li ću se srušiti? Da, da osećam toplotu. Slušam. Vruće je. Ulazim. Vruće mi je.”
A onda malo kasnije se čulo i:
“Uslovi su sve gori. Zašto ne odgovarate. Idemo sporije. Svet nikada neće čuti za nas.”
I nije čuo.
Sovjeti nikada nisu potvrdili da su snimljeni njihovi astronauti, niti da je bilo ko bio u problemu. Ali zapadni stručnjaci se slažu da je to bio neuspešan let na Vostok misiji.
Zanimljivo je i da se KGB baš zainteresovao za italijansku braću posle objavljivanja snimka.
Kasnije je primećeno i da su Sovjeti neke od astronauta izbrisali sa zvaničnih fotografija.
Na kraju je otkriveno da su obrisani zapravo nastradali. A koga nema bez njega se može zar ne?
3. Voskhod Program
Sovjeti su očajno pokušavali da prestignu Amerikance i postanu prvi koji će uspešno ljude poslati na Mesec. A za to im je trebao veći svemirski brod.
Tako je nastao Voskhod 1, prvi brod koji je mogao da ponese više od jedne osobe.
A onda su napravili i Voskhod 2, u kome je astronaut Alexei Leonov odleteo u orbitu i postao prvi čovek koji je uspeo da se nađe u otvorenom svemiru.
Samo nije prošlo baš glatko.
Izgleda da nikome nije palo na pamet da bi svemirsko odelo trebalo da bude otporno na vakum, pa se nesrećni Alexei odmah našao praktično u naduvanom balonu. Ispustio je vazduh iz odela, doživeo srčani udar i jedva se dokopao broda posle 20 minuta agonije u svemiru.
Mislite da je tu kraj?
Ma kakvi.
Voskhod 2 je zapravio bio samo prepravljena verzija broda dizajniranog za jednu osobu. A ovog puta su tu bila dvojica, pošto su komunisti po svaku cenu hteli da prestignu Amerikance.
Zato su vrlo teško mogli da očitaju instrumente u brodu pa su prilikom ručnog sletanja (automatski pilot se naravno pokvario) pogrešno videli koordinate i sleteli u sred Urala.
Tamo su dva dana morali da se brane od vukova u divljini i lože drva kako bi se zagrejali da bi ih na kraju nekako spasili.
2. Put na Mesec
ria novosti, via
Do 1967. godine se činilo da je trka do Meseca poprilično neizvesna. A Sovjeti su koristili i prečice kad god im se ukazala prilika.
A to nije baš dobra ideja.
Tako je Jurij Gagarin, tada već zvezda i funkcioner Svemirskog programa, obišao Sojuz 1, kapsulu koja je trebalo da Sovjete odvede do Meseca. I ubrzo otkrio čak 203 ozbiljna problema u konstrukciji. Preporučio je odlaganje lansiranja ali je od rukovodstva kao odgovor dobio jedno veliko NJET!
U Sojuzu se našao Vladimir Komarov.
Problemi su počeli odmah po poletanju. Solarni panel nije radio, pa dakle nije bilo ni struje za važne sisteme u letelici. Detektori su se smrzli pa nije mogao da upravlja. Sistem automatske stabilizacije se ugasio.
Posle 13 krugova oko Zemlje obustavili su misiju i naredili mu da se vrati. Ali padobrani su se zapetljali. Poslednje reči nesrećnog Komarova su snimili američki obaveštajci. Ako ste mrtvi iznutra možete da ih čujete ovde.
Komarov je inače na snimku svojim drugovima na zemlji poručio da su ga oni ubili. Ono gore su njegovi ostaci. Ali je bar dobio ovu markicu, što je baš lepo:
U međuvremenu su letelice unapređene. Pa je Sojuz 5 prilikom jednog sletanja samo polomio zube pilotu. Inače je preživeo. Ni Sojuz 6, 7 i 8 nisu bili mnogo bolji.
Ali tada je to i prestalo da bude bitno pošto je američki Apollo sleteo na Mesec i uspešno se vratio na Zemlju.
1. Mars i Venera
I tada je svima bilo jasno da su tu bitku dobili Amerikanci. ALI NE I RAT, sigurno su pomislili u Vrhovnom Sovjetu.
Pa su počeli da prave planove za let na Mars i Veneru.
Prva ideja je bila da tri čoveka odu do Marsa, naprave par krugova, vrate se nazad, ali ne stanu na Zemlju nego produže ka Veneri i tek onda se vrate nazad. Trebalo bi im četiri godine za to pod uslovom da sve prođe ok.
Druga ideja je bila da šestoro ljudi ode do Marsa, tamo živi godinu dana, naprave nuklearni voz za transport i tek onda se vrate. A možda i ostanu tamo, nisu bili sigurni.
Srećom, raketa koja je trebalo da ih odbaci do Marsa ni jednom nije uspešno poletela u periodu od 1969. do 1972. godine pa su svi programi obustavljeni. Stvar je uglavnom bila u tome što ni po koju cenu nisu hteli da iskoriste vodonik i tečni kiseonik kao gorivo kako ne bi ispalo da su kopirali Amerikance. Zato su ostali pri svom rešenju – kerozin pomešan sa benzenom. Što se pokazalo kao dosta bombastično rešenje. Kada kažemo bombastično mislimo – često je eksplodiralo bez povoda.
Na kraju su odustali od svega toga i bacili se na izgradnju svemirske stanice. Nažalost. Bar po prvu trojicu astronauta koji su nastradali prilikom povratka na Zemlju.
