4. Severna Koreja i devojka iz Južne Koreje
via
Sada već daleke 1989. godine Severna Koreja je bila domaćin nekakvog Festivala mladih iz celog sveta. A kada komunistička diktatura kaže "celog sveta", znači da misle na SSSR, Kinu, Kubu i možda ponekog iz Južne Amerike.
I onda se desilo nešto sasvim neobično, ali odlično za političare i medije najzatvorenije zemlje sveta. Levičarska aktivisktinja iz Južne Koreje Lim Su-kyung je ilegalno prešla granicu kako bi se priključila festivalu i svima poručila da podržava revolucionarnu borbu ponosnog Severnokorejskog naroda.
Veliki vođa Kim Il Sung se oduševio, pošto takav kec na 11 ne dobijaš baš svakog diktatorskog dana.
Lim je ostala nekih 6 nedelja i na sav glas kritikovala Južnu Koreju. Čak su joj i napravili poster na kome kida lance kapitalizma i imperijalizma.
Ali…
Ali građani Severne Koreje su ubrzo počeli da shvataju da nešto tu nije u redu. Recimo državni mediji (jedini koji postoje, sasvim jasno) su stalno govorili o nestašicama hrane i gladi u Južnoj Koreji, baš kao i o siromaštvu, bedi i lošem sistemu.
Ali Lim Su-kyung je očigledno fino uhranjena, obrazovana, lepo obučena i začudo, poprilično živa za jednu levičarsku disidentkinju.
Uz to je otvoreno sve vreme pričala o tome kako Južna Koreja živi u blagostanju, kako svi kupuju nove uređaje i kola. Naravno Lim je o potrošačkom društvu govorila kritički, ali jadni Severnokorejci su shvatili da je istina malo drugačija od one koju im plasiraju u dnevniku svake večeri.
A onda, Lim se vratila kući, gde je odmah uhapšena zbog ilegalnog prelaska demilitarizovane zone. Severnokorejci su bili zaprepašćeni. Recimo zato što su očekivali da će je poslati u radni logor a porodicu joj zbrisati sa lica zemlje, kao što se radi u njihovoj zemljici.
Ali, na javnom suđenju, Lim Su-kyung je imala dobrog advokata i dobila je malu kaznu, koja je još i smanjena naknadno pa je vrlo brzo puštena da nastavi svoju revolucionarnu borbu za svetsku pravdu.
Severnokorejski režim je u tom trenutku shvatio da bi im bilo pametnije da prestane da se bavi ovim slučajem. Nažalost po njih, bilo je kasno pa se broj prebega dramatično povećao posle ove afere. Mnogi od njih su rekli da su upravo zbog Lim Su-kyung odlučili da pobednu iz zauvek zemlje.
3. Kina protiv Apple
simon a
Sigurno i vi u društvu imate nekog ortaka koji baš voli Apple. Ima iPhone, Mac i naravno iPod. I iPad. I mislite da je malo lud? E pa onda niste bili u Kini pošto su tamo stvarno ludi za Appleom. Toliko da je Kina još 2013. godine postala glavno tržište za ovu kompaniju ispred Amerike.
I vidite, to se nije baš dopalo kineskim vlastima pošto je dramatično opala prodaja domaćih telefona i tableta. I onda su kineski državni mediji počeli agresivnu anti Apple kampanju. Između ostalog vlast je angažovala i neke kineske zvezde da "pljuju" po Apple uređajima.
Ali…
Ali to nije prošlo kao što su zamislili. Recimo jedan "selebriti" je copy-pasteovao i tekst "objaviti u 8 i 20" greškom.
A kada je Apple dozvolio sebi tu aroganaciju i rekao da baš nije ok to što Kineski političari rade, komunističke vlasti su pozvale radni narod da sam kaže šta misli o njihovim proizvodima.
I rekli su.
Recimo da je iPhone svetlosnu godinu ispred bilo kog kineskog telefona. Zapravo bilo čega kineskog. A onda se nezadovoljstvo kineskom robom proširilo i na nesposobnu kinesku vlast.
Posle toga su zvaničnici shvatili bi trebalo da malo iskuliraju celu priču dok su još na vlasti…
2. Propagandni film o zlom kapitalizmu
Šezdesetih godina na Kubi komunizam je bio na vrhuncu. A ljudi su se zabavljali kritikom kapitalizma i naravno odlaskom u bioskope.
A onda je Fidel Castro uvideo potencijal kinematografije pa je zamolio svoje stare drugare iz Sovjetskog Saveza da snime film koji će postideti holivudske blokbastere.
Naravno, ovi su to jedva dočekali.
A rezultat je bio film Soy Cuba (Ja sam Kuba) iz 1964. godine koji je režirao čuveni Mihalj Kalatozov.
Kastro je bio toliko uzbuđen zbog filma da je naredio da hiljadu vojnika učestvuje u snimanju samo jedne scene.
Ali…
Dakle, film je trebalo Kubancima da pokaže da su Amerikanci užasni i koliko je kapitalizam loša stvar.
I to su uradili tako što su prikazali scene bazena i ljudi koji baš uživaju. Ideja je bila da gledaoci kažu: "Majku li vam Američku".
Ali ljudi su rekli: "Pa majku mu zašto mi ne živimo ovako?".
U suštini Amerika je predstavljena kao mesto gde ljudi sede pored bazena i pijuckaju svoje pićence dok se ponosni Kubanski narod bori za svetku pravdu. Pa šta biste vi odabrali realno?
Jadni Kubanci su se iskreno baš iznervirali gledajući film, zbog čega je brzo povučen iz bioskopa.
Ali zanimljivo je da su poznati režiseri bili oduševljeni njim. Recimo Martin Scorcese i Francis Ford Coppola kažu da ima visoke umetničke vrednosti. Ne znamo šta Kusta misli o svemu? Možda bi mogao da snimi jedan filmčić za Fidela ovih dana?
1. Iran i studenti
via
Posle nameštenih izbora 2009. u Iranu studenti su pokrenuli masovne proteste protiv vlasti. I ubrzo je njihov vođa Majid Tavakoli je uhapšen zbog "propagande protiv sistema".
A kako bi ga osramotili zvaničnici su objavili njegovu sliku na kojoj je obučen kao žena. Ma sram ga bilo.
Ali, jasno vam je u čemu je stvar. Trebalo je da ga obrukaju kao pe*era, kao nekog ko ne može da vodi proteste javno a onda se oblači kao žena u svoja četiri zida. Kao žena kojoj je naravno mesto u kući pored šporeta a ne na protestu. A onda je trebalo da studenti uvide da Majid ima problematične seksualne sklonosti i devijantno ponašanje, da bi se razišli a vlast nastavila da radi šta hoće u miru "hepili ever after".
Ali…
Ali ništa od toga se nije desilo i svima je bilo jasno da je u pitanju nameštaljka. Zbog čega se na stotine muškaraca slikalo u maramama kao znak podrške Majidu.
Zapravo pokrenuli su i kampanju "Svi smo mi Majid" u kojoj su učestvovale i neke poznate zvezde iz Irana tražeći njegovo hitno oslobađanje iz zatvora i smenu režima.
Pa se vi kačite sa narodom!
